Марко Краљевић пољуби вјереницу, а она га није познала5
0001 Свилен шатор распео млади Марко Краљевићу,
0002 Он је шатор распео на ливади од Будима.
0003 Јутро рано подраниле Будимке младе дјевојке,
0004 Јутро рано заједно на хладенац хладне воде.
0005 Мимо шатор проходе млада Марка Краљевића,
0006 Свака Марку дјевојка добро јутро називаше.
0007 Која бјеше најмлађа међу њима и најљепша,
0008 Она Марку јунаку добро јутро не назива,
0009 Него бјеше у земљу црне очи обрнула.
0010 Пође Марко Краљевић тој дјевојци говорити:
0011 ”Од кога си, дјевојко, л’јепа рода и племена?
0012 Зашто мене млађахна добро јутро не називаш?
0013 Али си се подн’јела твојом прил’јепом љепотом?
0014 Али, млада дјевојка, прстенцима злаћенијем?
0015 Ако си се подн’јела прстенцима злаћенијем,
0016 Да би твоје прстенке друге твоје радовале.
0017 Ако ли се подносиш твојом прил’јепом љепотом,
0018 Да би твоју љепоту црна земља обљубила.”
0019 Али млада дјевојка Краљевићу одговара:
0020 ”Ход отоле, хурјатине, немој веле говорити!
0021 Ја сам драга сестрица млада Павла Бановића,
0022 И мени је братучед од Будима св’јели краљу
0023 И ја ти сам вјереница млада Марка Краљевића.
0024 Ако к теби, хурјатине, под шаторе ја ушетам,
0025 Хоћу теби заисто корду твоју грабити,
0026 Пака ћу је одн’ети рођеному брацу мому,
0027 Ч’јем ћу хаштрит наранче по џардину браца мога.”
0028 Кад је Марко Краљевић ту дјевојку разумио,
0029 Брзо бјеше изишо испод свилена шатора.
0030 И њу бјеше ухитио млађахну за десну руку,
0031 Тере ти је уведе под његов свиони шатор,
0032 И једном јој целов да у румено б’јело лишце.
0033 Тадара је дјевојка младу Марку говорила:
0034 ”Нека дођеш, хурјатине, ка л’јепу Будиму граду,
0035 Ја се хоћу молити од Будима св’јетлу краљу,
0036 Нека тебе објеси о врат’јем од Будима.”
0037 Али Марко Краљевић том дјевојци одговара:
0038 ”Пођи, млада дјевојко, са другами на хладну воду,
0039 Кад се с воде ти вратиш ка л’јепу Будиму граду,
0040 Овако ћеш ти р’јети младу Павлу Бановићу,
0041 Младу Павлу Бановићу и будимском св’јетлу краљу:
0042 ” ”Драго вас је по мени они јунак поздравио,
0043 Који шатор распео на ливади од Будима,
0044 И мени је целов до у моје у б’јело лишце.” ”
0045 Она млада изиде испод свилена шатора,
0046 Али не ће да иде са другам на хладну воду,
0047 Нег се брзо поврати ка Будиму б’јелу граду,
0048 Тере иде овако брацу свому говорити:
0049 ”Који је оно хурјатин на ливади од Будима,
0050 Који сувраћа под шатор Будимке младе дјевојке,
0051 Кад проходе дон’јети са хладенца хладне воде,
0052 Јутроске ме, дјевојку, за десницу ухитио,
0053 И мене је увео под свој шатор под свилени,
0054 Пак ме пита, од кога сам ја рода л’јепа и племена.
0055 И кад му сам млађахна свеколико повидјела,
0056 Тада ми је целов до у румено лишце моје.
0057 И још ми је дјевојци ове р’јечи говорио:
0058 ” ”Кад се будеш увратити ка л’јепу Будиму граду,
0059 Овако ћеш ти ријети младу Павлу, брацу твому,
0060 Младу Павлу, брацу твому, и будимском св’јетлу краљу:
0061 ” ”Драго вас је по мени они јунак поздравио,
0062 Који је шатор распео на ливади од Будима,
0063 И мени је целов до у моје у б’јело лишце.” ”
0064 Једа ти се ја могу, мили брате, умолити,
0065 Да се пођеш молити св’јетлом краљу од Будима,
0066 Да објеси хурјатина о вратијем од б’јела града?”
0067 Али Паво Бановић сестри својом одговара:
0068 ”Није оно хурјатин на ливади под шатором,
0069 Оно ти је вјереник јунак Марко Краљевићу.”
0070 Кад је млада дјевојка браца свога разумјела,
0071 На то ти му не бјеше ни р’јечи одговорила,
0072 Него се је млађахна у лишцу заруменила
0073 И ка земљи бијаше црне очи обрнула.