Марко Краљевић познаје очину сабљу (3)

0001 Платно били Косара дивојка
0002 На Бојани , на ’ној води хладној.
0003 Засукала уз руке рукаве
0004 А пандиле уз бијеле ноге,
0005 У Бојану воду загазила,
0006 Па је цура билит започела.
0007 До поднева вода јој је текла,
0008 Текла јој је бистра и зелена,
0009 Од поднева мутна и крвава.
0010 Поче носит дрвље и камење,
0011 Поче ности рањене јунаке.
0012 Па нанесе једнога јунака,
0013 Он је грдних допаднуо рана,
0014 Седам рана од седам педаља,
0015 Свака рана срцу одговара.
0016 Виде му се биле џигерице,
0017 Када крене, и биле и црне.
0018 Кад је био крај дивојке младе,
0019 Дивојци је тихо бесидио:
0020 ”О Косаро, кићена дивојко!
0021 Де загази у воду Бојану,
0022 Изнеси ме на крај од Бојане,
0023 Ја имадем три ћемера блага,
0024 Једнога ћу теби поклонити.”
0025 Када га је цура разумила,
0026 Она бише срца јуначкога,
0027 Загазила у воду Бојану,
0028 Па изнесе рањеног делију,
0029 Изнесе га на рудину траву.
0030 А што вели рањени делија:
0031 ”О Косаро, кићена дивојко!
0032 Кажи право, тако била здрава,
0033 Отколем си, од којега града?”
0034 Све му она по истини каже:
0035 ”Ја сам цура млада са Косова
0036 Сестра млада Танковић-Османа.”
0037 Кад је јунак ричи разумио,
0038 Овако је цури бесидио:
0039 ”О Косаро, кићена дивојко!
0040 Ти отиђи до Косова бојна,
0041 Кажи брату Танковић-Осману,
0042 Нека дође до воде Бојане.
0043 Ја имадем три ћемера благо,
0044 Једнога ћу теби даровати,
0045 Једног теби, једног брату твому.
0046 И имадем бријаткињу ћорду,
0047 И њу ћу ти брату даровати.”
0048 Отолем се цура подигнула,
0049 До Косова бојног доходила,
0050 Каже брату Танковић-Осману,
0051 Све му каже, што је и како је.
0052 Кад је Осман сестру разумио,
0053 Отолем се они подигнуше,
0054 До Бојане воде доходили.
0055 Када их је јунак сагледао,
0056 Он отпаса два ћемера блага:
0057 Једног даде Косари дивојци,
0058 Другог даде Танковић-Осману
0059 И даде му бријаткињу ћорду.
0060 Кад се Осман ћорде добавио,
0061 Ћордом махну, одсиче му главу,
0062 Однесе му трећи ћемер блага,
0063 Њега баци у воду Бојану.
0064 Отолем се они подигнуше,
0065 До Косова бојног доходише.
0066 Ма не прође ни годину дана,
0067 Да је Осман паре потрошио.
0068 Он узимље бријаткињу ћорду,
0069 Па униђе у пијан-механу.
0070 У механи Краљевића Марко,
0071 Даде ћорду Краљевића Марку.
0072 Гледа Марко и пригледа ћорду,
0073 На ћорди су три златна имена:
0074 Једно име Марко Краљевића,
0075 А друго је Сибињанин Јанко,
0076 А треће је Сењанин-Иване.
0077 Кад је Марко имена проштио,
0078 Осману је ричи бесидио:
0079 ”Ова ћорда старца бабе мога!”
0080 Па му с њоме одсикао главу.