Марко Краљевић отровао свог нећака
Пита Драже миле своје мајке
„Вај, Милицо мила моја мајко!
„Имаш мајко иког рођенога?“
Ал говори остарела мајка:
„Немам синко никог рођенога; 5
Heг' једнога од Прилипа Марка
„Веће има девет годин' дана,
„Да се не зна што од њега било.“
Онда вели војевода Драже:
Богом теби мила моја мајко! 10
„Кувај мени лаке брашненице
„И лијевај ми у бурачу вина
„И седлај ми доброга дорина!“
Она кува лаке брашненице
И лијева му у бурачу вина, 15
Више суза, нег' рујана вина,
И седла му доброга дорина.
Лијепо се јунак сигурно,
Ка јунаци, кад иду у коло
Загледати лијепе дјевојке. 20
Износи му сабљу на дорина,
Износи му љутога 'анџара,
Износи му копjе убојито,
Износи му буздована тешка,
Износи му шестопера златна; 25
Паке оде млађени делија
И без с богом и без опроштаја.
Лулу пије у тамбуре бије,
Да са горе полијеће лишће;
А по земьи попуцује трава, 30
А све од стра' онаког јунака,
Кад је доша' у сред горе црне:
С њим се срета Марко Краљевићу;
Ал' му c' курва ни да каже не ће.
Бесједи му војевода Драже: 35
„Ил с уклони, ил' ми се поклони!“
Вели њему Марко Краљевићу:
„Н'јесак д'јете, да ти се уклоним,
„Н'јесак жена, да ти се поклоним;
„Већ сам јунак, да од сабље гинем.“ 40
Трже сабљу војевода Драже,
Трже сабљу, да одсјече главу.
Како га је лако ударио
Три је вунте меса одвалио.
Паде земљи Марко Краљевићу, 45
Паде земљи под Шарина свога;
Па бесједи испод коња Марко:
O'кле јеси незнана делијо?
„О'кле јеси, од кога ли града?
„Од које ли земље и oрсага? 50
„И имаш ли йкога од рода?“
Ал бесједи војевода Драже:
Ја не имам никога од рода;
„Него стару саморану мајку
„И ујака Марка Краљевића. 55
„Веће има девет годин' дана,
„Да отиша' у гору зелену,
„Да се не зна, што од њега било,
„Нити иде, нити кући пише.
„Сад сам поша' потражит' ујака, 60
„Свог ујака од Прилипа Марка.“
Онда рече Марко Краљевићу:
„Ја сам главом од Прилипа Марко.
Мећи мене на парина мога;
„Па ме носи до Рибника града 65
Онђе ј' моја л'јепа љекарија!“
Кад то зачу војевода Драже:
Проли сузе низ јуначко лице,
Жали небом свог ујака Марка.
Меће њега на коња шарина; 70
Па га носи до Рибника града.
Ту је Марко са свим издравио,
Лијечећ' се три неђеље дана...
Мили боже и неђељо млада!
Пошетао Марко Краљевићу, 75
С њих се шеће војевода Драже:
Богом теби, мој ујаче Марко!
Бојиш ли се икога у гори?“
„Мој нећаче војевода Драже!
Не бојим се никога у гори; 80
„Нег' једнога Страјинић Резана:
„Лулу пије у тамбуру бије,
„С његовије тридесет делија
и тридесет сури' бедевија,
„Да са горе полијеће лишће.“... 85
Тамо иде Марко Краљевићу,
С њиме иде војевода Драже.
Кад дођоше у гору зелену
Пита Драже свог ујака Марка:
„Ма ђе стоји Страјинић Резане, 90
„Његовије' тридесет делија
„И тридесет сури' бедевија?“
„Мој нећяче војевода Драже
„Ђено јела понајвиша јесте,
„Са висином гору надвисила, 95
„С л’јепим листом гору зачинила
„Онђе стоји Страјинић Резане
„И он под њом рујно вино пије.“
Тамо иду у гору зелену,
Кад дођоше у гору зелену 100
Они виде јелу понајвишу,
Са вишином гору надвисила,
А с љепоток гору зачинила,
Mа и под њом Страјини Реване,
Mа он под њок рујно вино пије. 105
Тамо иду два јунака млада,
Тамо иду под јелу зелену.
Кад дођоше под јелу зелену
И стадоше под јелу зелену
Бесједи им Страјинић Резане: 110
„Ајте амо дв'је делије младе,
„Ајте амо пити рујно вино!“
Ал говоре дв'је делије хладе:
„Н'jecмo дошли, да пијемо вино;
„Heг' смо дошли д'jелити мегдана.“ 115
То ј' Страјинић једва дочекао.
Онда Драже свом ујаку вели:
„Мој ујаче, Марко Краљевићу!
„Јали волиш на Резана сама;
„Јал' ти драго тридесет Турака?“ 120
„Волим јунак на тријест Турака.“
Проговара војевода Драже:
„Маши ме се Cтрајинић Резане,
„Маши ме се перним буздованом,
„Да ја видим, како њиме тучеш!“ 125
Маши га се Страјини Резане,
Брже Драже прометну десницу,
Те удари Страјинић Резана;
Како га је лако ударио
Црном га је земљом саставио. 130
Кад се јунак нешто обазрио;
Ал ујаку савезате руке,
Од лаката, до црниј' ноката,
Из ноката црна крвца тече
Тад је Марко у невољи био. 135
Кад то виђе војеводя Драже:
Три пут сабљом око себе ману,
Све тридесет исјече Турака;
А ујаку опростио руке;
Те сједају за готово вино. 140
Кад се рујна понапили вина
Леже Драже главом без узглавља,
Леже Драже санак боравити...
Ал преврће Марко Краљевићу,
Ал преврће плоче плочовите 145
И налази змије криловите:
До по чаше наточи иједа,[1]
Од по чаше доналије вина.
Кад се прену војевода Драже
Жив примиче; а мртав узмаче; 150
Како њега ујак отровао...
Није био Краљевићу Марко,
Да од њега врснијег имаде.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
