Марко Краљевић на свадби своје жене
Фала богу, фала јединоме,
Марко скита редом по краине,
заскитаја по арапске земље,
заскитаја девет годин дана,
њега су га Арапи уватили, 5
и турили у тамну тамницу,
тамнуваја девет годин дана.
Љуба иска да му се преудава,
па ми пита ону стару мајку:
„Чујеш ли ме, моја стара мајко! 10
Изин дај ми да се преудавам,
се Марко се нигде жив не чује,
ни у живе, ни у пусте гласе”.
Тад гу мајка опет замолила:
„Чујеш ли ме, моја мила снао! 15
Кад си чекала девет годин дана,
јоште чекај три године дана,
да не би га негде жива чули,
ели жива, је ли у пусте гласе”.
Послушала ону стару мајку, 20
почекала још три годин дана.
Јопет Марко нигде не се чује,
ни у живе, ни у пусте гласе,
па је љуба јопет говорила:
„Чујеш ли ме, моја стара мајко! 25
стара мајко, премила свекрво,
дај ми изин да се преудавам,
се Марко се нигде жив не чује,
ни у живе, ни у пусте гласе”.
Тад гу мајка њојзи изин дала, 30
и једнак она реч била пуштила,
реч пуштила и дан одвоила,
одвоила за недељу дана,
док прискупу кићене сватове.
Ту су Марку сани доказали, 35
доказали у тамну тамницу,
да ће љуба да му се преудава,
па се Марко Богу помолија:
„Фала богу, фала јединоме,
ти ми пушти ветар и виришће, 40
те ми отвори од тамнице врата,
те да идем у моје дворове,
се ће љуба да ми се преудава!”
Пушту господ ветар и виришће,
од тамнице врата поломија; 45
искочија Краљевићи Марко,
право иде как Прилепа града.
Кад је бија близо приближија,
што да чује, чудо и големо:
у дворове бију сурле и гочеви! 50
Право иде Краљевићи Марко.
Кад улезе у своје дворове,
што да види, чудо и големо;
у дворове кићени сватови:
„Помоз богом, кићени сватови!” 55
„Дај бог добро, млади тамничаре!”
Нико њега, вели, не познава,
здравише му једну купу вино:
„Здрав си, каже, млади тамничаре!
Да испијемо ову купу вино, 60
да испијемо ми за нашу радост,
и за Марку Краљевићу покој душу,
данас му се љуба преудава!”
Њу попише, другу напунише,
дадоше гу младом тамничару. 65
Кад гу узе млади тамничаре,
па он узе ону купу вина,
па гу здрави куму и старејку:
„Здрав си, каже, куме и старејко!
Да испијемо ову купу вино, 70
да испијемо за Марково здравље!"
И уз вино бија говорија:
„Ластавица старо гњездо трује!
Старо трује, ново подновује!"
И попије ону купу вино, 75
и нико, каже, нигде не се сећа
што говори млади тамничаре,
Дочула га вијереница љуба,
и она се била досетила,
па ми праћа ону стару мајку: 80
„Чујеш ли ме, мори, стара мајко!
а ти слегни од високе куле
те ми питај млада тамничара
од које је земље и крајине”.
Тада слезе она стара мајка, 85
те јупита млада тамничара:
„Тако од бога, млади тамничаре,
што те питам, право да ми кажеш:
од које си земље и краине?"
„Пошто питаш, право да ти кажем: 90
ја сам, каже, земље Бугарије,
и онога Прилипа града,
и ја сам ти Краљевићи Марко!”
Тад се пушта она стара мајка
те загрли млада тамничара, 95
загрли га и га пољубила.
Кад видоше кићени сватови,
тад се они сви на ноге дигли
да бегају како где кој може.
Кад то виде Краљевићи Марко, 100
па говори кићеним сватовма:
„Се' те, каже, кићени сватови,
немојте ви да ме ражљутите,
живо окце нећу ве пуштити,
поклаћу вас све како врапчиће! 105
Нигде није, каже, до саг било,
да се сватови без девојке врату,
ни ја нећу, море, вас вратити,
даћу вама моју милу сестру;
но ви се’те вино да пијемо, 110
док познајем моје робље де су,
док да справим моју милу сестру!”
Па седоше кићени сватови,
па седоше два три дана бјела,
докле сестру бија приправија, 115
па ги даде ону милу сестру,
па ги бија њима говорија:
„Да би да бог ајер да гу видиш!
И ако би у срећу јуначку
да ти роди неко мушко дете, 120
и познаћеш чије је колено!”
Родила му Бановић Секулу.
Кад је мало Секула порасо,
где год иша Марко Краљевићи,
и са себе њега је водија, 125
и сас њега фалбу је имаја.
