Марко Краљевић на свадби Сибињанина Јанка5
0001 Кад се жени Сибињанин Јанко,
0002 Он обађе села и градове,
0003 А не нађе за себе дивојке,
0004 Него једну у Будиму граду,
0005 Липу кћерцу бана будимскога.
0006 Проси Јанко, бане му је даје,
0007 Даје бане, и роду је драго.
0008 Још је драже млађахној дивојци,
0009 Да м иђе за јунака Јанка.
0010 Прстен дава од Сибиња Јанко,
0011 Прстен дава, свадбу уговара.
0012 Ова свадба до по годинице,
0013 Док дивоја избили дарове,
0014 А он јунак искупи сватове.
0015 Ходе Јанко ка Сибињу граду.
0016 Кад изађе по године дана,
0017 Купи Јанко липу киту свата.
0018 Кад је Јанко свате сакупио,
0019 Липо их је јунак разредио:
0020 За првинца Грују пијаницу,
0021 За чауша Милош-Обилића,
0022 Старог свата Хрељу Бошњанина,
0023 Барјактара Секул-нетијака,
0024 А за кума Краљевића Марка,
0025 За дивера Маркића сестрића;
0026 Пак ходоше гором и планином.
0027 Кад су били у гори зеленој,
0028 Бесидио Милош-Обилићу:
0029 ”Ој дружино, моја браћа драга!
0030 Нерођена колик и рођена.
0031 Кад будемо на поглед Будиму,
0032 Угледа ће од Будима бане,
0033 Прид нас хоће изаслати слуге,
0034 Питат хоће коње и оружје.
0035 Коње мећат у ходаје доње,
0036 А оружје у чардаке горње,
0037 Нас ће водит у бијелу кулу.
0038 Да вам бора, мила браћо моја!
0039 Коње дајмо, оружја не дајмо,
0040 Јер ће нами до потрибе бити,
0041 Нека знате, моја браћо мила!
0042 Невиран је од Будима бане,
0043 Невиран је, Бог га не убио!
0044 Девет зета ј’ досад погубио,
0045 Страх је мене, моја браћо драга!
0046 Да и Јанка десетога сада.”
0047 Ал бесиди Краљевићу Марко:
0048 ”Нут не лудуј Милош-Обилићу!
0049 Какве Јанко свате сакупио,
0050 Да се ведро и преломи небо,
0051 Они би га на руку пријали,
0052 Камо л’ не би Јанка избавили,
0053 Избавили из невоље љуте!
0054 У чему нас може приварити,
0055 Коју ли нам игру заметнути?
0056 Ако хоће грчки бесидити,
0057 Ево нами Грчић-Мануела,
0058 Који знаде осамн’ест језика.
0059 Ако хоће испијти винце,
0060 Ево нами пијаница Грујо,
0061 Који пије за стотину друга.
0062 Ако л’ хоће заиграти коња,
0063 Ево нами Маркића сестрића.
0064 Ако л’ хоће дизати тежину,
0065 Ево нами Милош-Обилића.
0066 Ако л’ ће се хватати под руке,
0067 Ево нама Хреље Бошњанина.
0068 Ако л’ скочит скоком јуначкијем,
0069 Ево нама ђувеглије Јанка.
0070 Ако л’ стриљат на копљу јабуку,
0071 Ево нама Секул-нетијака.
0072 Ако л’ сићи бријаткињом ћордом
0073 И јуначки подилити мејдан,
0074 Ево мене, Краљевића Марка!”
0075 Отолем се свати упутише.
0076 Кад су дошли на поглед Будима,
0077 Угледа их од Будима бане,
0078 Пак дозивље вирне слуге своје,
0079 Пак је слугам тихо бесидио:
0080 ”Брже боље, до три слуге моје!
0081 Ишетајте прид Јанкове свате,
0082 Па примајте коње и оружје.
0083 Коње мећ’те у одаје доње,
0084 А оружје у чардаке горње,
0085 Вод’те свате у бијелу кулу.”
0086 Кад су слуге бана разумиле,
0087 Ишеташе прид оне сватове,
0088 Па питају коње и оружје.
0089 Коње дају, оружја не дају.
0090 Иђу свати у бијелу кулу.
0091 Ал то бану врло мучно бише,
0092 Да му свати оружје не даше.
0093 За пуне их столе поставише.
0094 Све ту бише, што је за сватове,
0095 Али не има вина црљенога.
0096 Па погледа јунак на јунака,
0097 Дође редак Краљевића Марка,
0098 Па је Марко бану бесидио:
0099 ”Болан бане, велике срамоте!
0100 Да ти свати хладну воду пију.”
0101 Мучи бане, не говори ништа,
0102 Него зове до три слуге своје.
0103 Када слуге бану долазиле,
0104 Грчки им је бесидио бане:
0105 ”Брже боље до три слуге моје!
0106 Пођите ми по кршну катану,
0107 Нек свак меће суру рисовину,
0108 А сврх риса сурак медвидину,
0109 А пода ње ћорду демешкињу,
0110 А на главу капу вучетину.
0111 Пак нек иђе мому двору билу,
0112 Нека сиче код стола сватове,
0113 Све исиче, никог не остави,
0114 Него кума Краљевића Марка,
0115 Ђувеглију од Сибиња Јанка.
0116 Њих ти хоћу ударит на муке,
0117 Тешким ћу их мукам уморити.”
0118 Мисле свати, да по вино шаље,
0119 Ал говори Грчић Мануело:
0120 ”Зло вам вино, кићени сватови!
0121 Зло вам вино, а горе вам било.
0122 Он не шаље по ’но рујно вино,
0123 Него шаље по кршну катану,
0124 Да облачи суру рисовину,
0125 А сврх риса ћурак медвидину,
0126 А пода њу ћорду демешкињу,
0127 А на главу капу вучетину,
0128 Па да иђе двору бијелому,
0129 Да исиче код стола сватове,
0130 Све исиче, никог не остави,
0131 Него кума Краљевића Марка,
0132 Ђувеглију од Сибиња Јанка,
0133 Да ће и њих ударит на муке
0134 И тешким их мукам уморити.”
0135 Кад то чује Краљевићу Марко,
0136 Он се скочи на ноге лагахне,
0137 Па ишета на ћемер солара.
0138 Ето иде прибисна катана,
0139 Ах каква је, однили је ђавли!
0140 На њој ми је сура рисовина,
0141 А сврх риса ћурак медвидина,
0142 А под њоме ћорда демешкиња,
0143 А на глави капа вучетина;
0144 Чудна капа на четири куне.
0145 Па је њојзи Марко бесидио:
0146 ”Стани туде, угарска катано!
0147 Јер ја имам бесидити с баном.”
0148 Па се врати у бијелу кулу,
0149 Па је Марко бану бесидио:
0150 ”Болан бане, што ће ти катане?”
0151 Мучи бане, ништа не говори,
0152 Него гледа у земљицу црну.
0153 На ћемер је опет излазио,
0154 Од бедрице повадио ћорду,
0155 Катану је мало прихватио.
0156 Како ју је лахко ударио,
0157 Дви је поле пода ћемер пале.
0158 Па се врати у бијелу кулу,
0159 Па је бана ћива ухватио,
0160 Тер га жива на колац набио.
0161 Дви је јаке ватре наложио,
0162 Међу ње је бана поставио.
0163 По кули му благо покупио,
0164 У кули му ватру наложио,
0165 Од куле му врата притворио,
0166 Да се не би штета догодила.
0167 Па одведе млађахну дивојку.
0168 Здраво дошли ка Сибињу граду
0169 И довели млађахну дивојку,
0170 С које девет не ста ђувеглија,
0171 Само није од Сибиња Јанка.
0172 И он би ти главу изгубија,
0173 Да не бише Краљевића Марка.
0174 Унда било, сад се спомињало
0175 Кано Јурјев у години данак,
0176 А ми браћо, да се веселимо,
0177 Све у страху Бога великога!
