Марко Краљевић на причешћу (Песмарица)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марко Краљевић на причешћу

Још зорица не забијелила,
Ни даница помолила лица,
А од данка нема ни споменка,
Поранио у Косово Марко,
У недјељу на Васкрсеније, 5
Да он иде пребијелој цркви
И да узме закон и причешће.
Ма му стара бесједила мајка:
„Мислиш, синко, у Косово, Марко,
„Да ти узмеш закон и причешТе — 10
„Ти послушај своју стару мајку:
„Ти си зала доста учинио
„И Богу си, синко, сагр’јешио;
„Немој носит’ свијетло оружје,
„Нећеш ли се гр’јеха опростити, 15
„Док нијеси путем сагр’јешио,
„Докле дођеш до бијеле цркве.“
А Марко је мајци бесједио:
„Стара, ћу те послушати, мајко!“
Анђелију љубу дозиваше, 20
Па јој Марко тако бесјеђаше:
„Анђелијо, моја љубо драга:
„Азурај ми Шарца дебелога,
„Ма не мећи сабљу од мејдана.“
Анђелија Марка послушала, 25
Па му Шарца коња наредила,
Објеси му сабљу о ункашу,
Па дохвати сиву међедину,
Те покрива Шарца дебелога,
И покри му сабљу од мејдана, 30
Па дозивље Марка господара:
„Господаре Краљевићу Марко!
„Ево сам ти Шарца наредила,
„Можеш ићи, када ти је драго.“
Тада Марко иа ноге скочио, 35
Пак он дође до свога Шарина,
Па својега покрочио Шарца,
А за њиме љуба пристајала,
Господару Марку бесједила :
„Ако теби до невоље буде, 40
„Можеш метнут’ руку на јабуку,
„Могло би ти ваљат’ у невољи."
За то Марко хаје и не хаје.
Тек Косово сунце огријало,
А Марко се у Косову нађе, 45
Кад ево ти тридесет Турака,
Гдје ми воде три синџира робља,
У том робљу посестрима Марку;
Кад угледа Марка побратима,
Троструке ју сузе попадоше. 50
А кад видје Краљевићу Марко,
Узмучи се Марко без оружја,
Стаде молит’ тридесет Турака,
Да му даду робље на откупље.
А веле му тридесет Турака: 55
„Ид’ отале, јадна дервишино!
„Не молиш се ни за своју главу,
„Него робље на откупље тражиш!“
А јадан се узмучио Марко,
Е му жао своје посестриме, 60
Док му доцкан на ум пало било,
Па наслони руку на јабуку,
Док напипа сабљу од мејдана ;
Пз заврну сиву међедину
И потеже сабљу од мегдана, 65
А расрди дебела Шарина,
Па повика што му грло дава:
„Стан’те, Турци, поклали вас вуци!
„Ви не дате робље на откупље,
„Сад ћете га дати без откупља!“ 70
Па рашћера по Косову Турке.
Док посјече тридесет Турака
И опрости три синџира робља,
Па отале отиде у цркву,
Крвавијех руку до рамена, 75
Па пред црквом игумана нађе,
А вели му стари игумане:
„Зар без крви ни у цркву нећеш?“
А Марко се њему исповеда,
И каже му све како је било, 80
А вели му игумане стари:
„Да је просто, Краљевићу Марко,
„Кад си јадно робље опростио!“
Уведе га у бијелу цркву
И даде му закон и причешће, 85
Марк’ игумна пољуби у руку
И отиде здраво у Прилипа.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Краљевић Марко, народна песмарица, Београд : Државна штампарија Краљевине Србије, 1913., стр. 149-151.