Марко Краљевић моли брата Андрију, да му погуби љубу5
0001 Шетао се Краљевићу Марко
0002 По Новому, граду бијеломе,
0003 Испред двора Новкињице младе.
0004 Све га гледа млада Новкињица,
0005 Па је она њему говорила:
0006 ”Лијеп ти си, Краљевићу Марко!
0007 Још је љепша Јеле, љуба твоја.
0008 Ал залуду њезина љепота,
0009 Кад не има од срца порода,
0010 Нит га има, нити ће га имат.
0011 Узми мене, Краљевићу Марко,
0012 Л’јепа ћу ти породити рода,
0013 Двије ћери и четири сина.”
0014 Кад то чуо Краљевићу Марко,
0015 Брзо се је на ноге скочио,
0016 Па он Марко б’јелу двору иде.
0017 Кад је дошо двору бијеломе,
0018 Андрију је брата дозивао:
0019 ”О Андрија брате, добро моје!
0020 Пођи, брате, у горе зелене
0021 И погуби Јеле, љубе моје.”
0022 Ал је Андро брату говорио:
0023 ”А не луди, брате, добро моје!
0024 Јер ћу љуби погубити твоје?
0025 Ево има девет годиница,
0026 Да је она за те доведена,
0027 Нигда ми се није омразила.”
0028 Али Марко Андру говорио:
0029 ”О Андрија брате, добро моје!
0030 Ти погуби Јеле, љуби моје.
0031 Ако ли је погубити не ћеш,
0032 Ја ћу твоје откинути главе.”
0033 Мисли Марко, да не слуша нико,
0034 Све то Јеле слуша из камаре.
0035 Па је Јеле лице наресила,
0036 Па ишета из камаре мале,
0037 Дјеверу је свому говорила:
0038 ”О Андрија, мој мили ђевере!
0039 Ја сам моје лице наресила,
0040 Води мене у горе зелене.”
0041 Па пошета у башче зелене,
0042 Ту находи румене ружице,
0043 Па се ш њоме млада разговара:
0044 ”Л’јепа ти си, румена ружице!
0045 Досад сам те лијепо гојила,
0046 А одсад ће Новкињица млада.”
0047 По пошета под жуте наранче,
0048 Соколу је сивом говорила:
0049 ”О соколе, вјерна птице моја!
0050 Досад сам те гојила лијепо,
0051 А одсад ће млада Новкињица.”
0052 Па пошета у коњске подруме,
0053 Па се млада ш њима разговара:
0054 ”Добри коњи господара мога!
0055 Досад сам вас гојила лијепо,
0056 А одсад ће Новкињица млада.’
0057 У то Андро из двора изиде,
0058 Иду они у горе зелене.
0059 Кад су дошли у горе зелене,
0060 Ту је Јеле Андру говорила:
0061 ”О Андрија, мој мили ђевере!
0062 Пушти мене под јеле зелене,
0063 Ербо ме је забољела глава.”
0064 Пође Јеле под јеле зелене.
0065 Малахно је вријеме постало,
0066 Она мало чедо породила.
0067 Кад то види млади Андријаше,
0068 Да је њему неве породила,
0069 Од себе је паса отпасао,
0070 Па је мало чедо опасао,
0071 Па је Андро Јели говорио:
0072 ”Ход’мо, Јеле, двору бијеломе.”
0073 Али њему Јеле одговара:
0074 ”А не лудуј, мој мили ђевере!
0075 Кад ја дођем двору бијеломе,
0076 Погубит ће и мене и тебе.”
0077 Опет Андра Јели одговара:
0078 ”О Јелице, моја неве драга!
0079 Ми хајдемо двору бијеломе,
0080 Не ће Марко погубити тебе,
0081 Кад си мало чедо породила.”
0082 А кад га је млада разумјела,
0083 Није хтјела, од мање немогла,
0084 Него иде двору бијеломе.
0085 Кад су дошли двору бијеломе,
0086 Али Марка б’јелу двору нема,
0087 Ер је пошо сватим по дјевојку.
0088 Леже Јеле у меке душеке.
0089 Малахно је вријеме постало,
0090 Кад ето ти Марка сватовима
0091 И он води Новкињицу младу.
0092 Л’јепо их је Андро причекао,
0093 Води свате у бијеле дворе,
0094 Ставио их за свијетле софре.
0095 Кад је оно прек обједа било,
0096 У камари чедо проплакало.
0097 А говори Краљевићу Марко:
0098 ”О мој брате, млади Андријаше!
0099 Откле оно чедо процмилило?”
0100 ” ”О мој брате, Краљевићу Марко!
0101 Оно ти је твоје чедо мало,
0102 Што ти га је Јеле породила,
0103 Породила у гори зеленој.
0104 Ако мени, брате, не вјерујеш,
0105 Ено ти га у камари малом
0106 Са Јелицом, са твојом љубовцом.” ”
0107 А кад ли је Марко разумио,
0108 Скочио се на ноге лагане.
0109 Скочио се канда не сиђаше,
0110 Пушти чашу канда не пи вино,
0111 Па пошета у камаре мале,
0112 Па је својом љуби говорио:
0113 ”Опрости ми, драга љубо моја!
0114 Опрости ми, што сам учинио.”
0115 Па узимље чеда малахнога,
0116 Узимље га у своје науче,
0117 Па га Марко грли и целива,
0118 Па је Марко сватим говорио:
0119 ”О сватови, мила браћо моја!
0120 Ви водите млађахну дјевојку,
0121 Водите је остарјелој мајци,
0122 Да не рече, да сам је љубио.”
