5
Марко Краљевић као чобан
Пасе овце Краљевићу Марко,
Пасе овце више Бање луке,
Пјесму пјева у свиралу свири:
„Нека, нека милом богу фала!
„Кад дочека ја овога данка,
„Сад ћу ићи до Стамбола града.
„Цареве ћу дворе попалити.
„Све му земљом црном поразити,
„На очи му обљубити љубу,
„Господина погубити бана;
„Кад се царе свог јада нагледа,
„И ако ми ишто буде драго
„И њега ћу онда погубити.“
Мисли Марко, да нико не чује,
То слушала була од оваца.
Иде була те цару казива:
„Ма богом ти, мој честити царе!
„Пасе овце Краљевићу Марко,
„Пасе овце више Бање луке,
„Пјесму пјева у свиралу свири:
„„Нека, нека, милом богу фала!
„„Кад дочека ја овога данка,
„„Сад ћу ићи до Стамбола града,
„„Цареве ћу дворе попалити,
„„Све му земљом црном поразити,
„„На очи му обљубити љубу,
„„Господина погубити бана,
„„Кад се царе свог јада нагледа
„„И ако ми ишто буде драго,
„„Mа и цара, ја ћу погубити.““
Кад је царе гласе разумно.
Он сакупи до тријест Турака,
Да доведу Краљевића Марка.
Дошли Турци више Бање луке
И овако говорише Марку:
„А бога ти, Краљевићу Марко!
„Је ли цестир с тобом говорити?"
Одговара Краљевићу Марко:
„Бога ј' вами, Турци јањичари!
„Цестир вам с царом говорити,
„Камо л' није ш чобаном уз овце."
Говоре му Турци јањичари:
„Бога ј' теби, Краљевићу Марко!
„Посла нас је царе господине,
„Да ти дођеш к њему на диване."
Кад је Марко разумио Турке.
Оде Марко цару честитоме.
Ал' је царе Марка, упитао:
„Кажи право Марко Краљевићу!
„Кажи право тако био здраво!
„Је листина, што говоре људи:
„Пасеш овце више Бање луке
„Пјесму пјеваш, у свиралу свириш:
„„Нека нека, милом богу фала!
„„Кад дочека ја овога дана,
„„Да ћеш доћи цару честитоме,
„„Да ћеш моје дворе попалити,
„„Ca црном их земљом поразити,
„„Да ћеш мога погубити бана.
„„На очи ми обљубити љубу,
„„Да ако ти мало буде драго,
„„Да'ш и мене цара погубити,
„„Кад се свога ја нагледам чуда.""
Марку не да ђаво мировати,
Те овако цару казивао:
„Оћу, царе, вјеро неврштена!
„Што сам река', то ћу учинити!"
То је цару и помучно било,
Купи царе тридесет ковача,
Да окују Краљевића Марка;
Они јако окивају Марка,
А на ноге негве до кољена.
А на руке тешке лисичине,
Око врата алке од жељеза,
Триста ова гвожђа свакојака
Кад је царе Марка оковао,
Меће њега у тавницу тaвну;
Марко не би дуго у тавници.
Кад пасала до два до три данка
Виче Марко иза свега гласа:
„Скидај, царе, његве до кољена!
„Скидај, с руку тешке лисичине,
„А са врата алке од жељеза,
„Триста ока гвожђа свакојака!
„Дај ми царе коња одметника,
„Кога јесу одбацили Турци,
„Који веће за никога није,
„Дај ми царе сабљу одметкињу.
„Која дуго у диму висила.
„Да се пуста отворит' не море.
„Па ти скупи до триста Турака
„И пред њима господина бана,
„Нек ме мећу на ону кљусину,
„Нек ми вежу ноге испод коња,
„Нек ми вежу руке наопако,
„Нек ме воде у поље Косово,
„Нек ми онђе одсијеку главу,
„Онђе и мој погинуо бабо,
„Paд би и ја онђе погинути."
То се чудо и до цара чуло,
Он раскова Краљевића Марка,
Избави га из тавнице тaвне,
Те му даде коња одметника,
Који веће за никога није,
Што 'но су га одбацили Турци;
И даде му сабљу одметкињу,
Која дуго у диму висила,
Те се пуста отворит' не море.
Мећу Марка на ону кљусину,
Свезаше му ноге испод коња,
Наопако свезали му руке,
Воде Марка у Косово Турци
И пред њима вес'о бане шеће.
Марка воде до триста Турака,
Кад сађоше у поље Косово
Ал' је вако Марко говорио;
Ma' бога вам, Турци јањичари!
Је ли цестир мало запjевати?“
Говоре му Турци јањичари:
„Цестир ти је колико ти драго,
„Јадна т' Марко пјесма и попјевка,
„Кад ћеш данас изгубити главу,
„На Косову пољу широкоме."
Марко пјева танко гласовито:
„Ђе сте виле моје посестриме?
„Свагђе сте ми у помоћи биле,
„Данас н'јесте, да би вас не било,
„Ево ћу вам данас погинути.“
Далеко су опазиле виле,
Триста миља преко мора сиња;
Ал' су брзо долетиле виле,
Брзо дошле, опростише Марка:
Једна вила коња разиграва,
Друга вила развезује Марка,
А трећа му сабљу пооштрава.
Марко јачи нек је прво био,
Коњ се игра, као б'јела вила,
Сама сабља из корица скаче;
Те се мало понаљути Марко,
у Косово удари на Турке:
Сто Турака коњем прегазио,
А стотину сабљом посјекао,
А стотину на број оставио
И пред њима господине бане,
Шњим ће Марко цару на диване.
Марко с 'вата у џепове своје,
Па извади петнајст петурина.
Па их дава господину бану:
„Ајде, бане, шећи у дућане!
„И донеси танане конопе,
„Нека Турци себи вежу руке,
„Све поредом све један другоме.
„Ја һу теби савезати бане."
Иде бане доље у дућане.
Те донесе танане конопе.
Редом Турци себи вежу руке,
Сви су Турци повезали руке,
Најкашњи је господине бане,
Нема нико, да их бану свеже
Сам ће Марко господину бану;
Ал му веже и жиле му стеже,
Из ноката црна крвца лије,
Из очију лијевају сузе;
Ал' му бане вако говорио:
„Господаре, Краљевићу Марко!
„Што ме вежеш и жиле ми стежеш?"
Ал' је 'вако говорио Марко:
„Не будали, господине бане!
„Када сам се шарца добавио,
„Бритку сабљу себи припасао,
„Када јесам поч'о путовати,
„Мене моја свјетовала мајка:
„Кога вежем да га чврсто стежем;
„Кога с'јечем дa гa мaм посјечем;
„Кога тарем, да га мам сатарем.“
Иде Марко цару честитоме.
И он води стотину Турака,
И пред њима тужан бане шеће
Свима јесу повезате руке.
То виђела царица госпоја
И овако цару говорила:
„Богом теби царе господине !
„Ето иде дост' мало Турака
„И шњима се тужан бане шеће
„И пред њима ј' Краљевићу Марко,
„Што је река', све ће учинити."
Они тако у ријечи бише,
Дође Марко пред цареве дворе,
Бојно копље у земљу удари
И иза копjе привеза коњића
Што је река, Марко ј' учинио:
Све цареве дворе попалио
И с црном их земљом поразио
На очи му обљубио љубу,
И сас'jече по Стамболу Турке
И посјече господина бана,
Кад се царе јада нагледао,
Па и цара Марко пос'јекао.
Пред Марком се гора зеленила,
Сва се наша дружба веселила!
