0001 Вино пије Краљевићу Марко,
0002 Вино пије својом старом мајком.
0003 Кад се Марко вина понапио,
0004 Онда својој мајци припов’једа:
0005 ”Ој старице, моља стара мајко!
0006 Нигда ти се препануо н’јесам,
0007 Што сам данас, моја стара мајко!
0008 Јали јесмо три јунака млада,
0009 Јали јесмо кроз гору зелену.
0010 Кад смо дошли на крај горе црне,
0011 Нашли јесмо тице ноја крило,
0012 Па узели, да би ганосили:
0013 Реља диже на раме јуначко,
0014 Милош диже до свилена паса,
0015 А ја једва до кољена, мајко!
0016 Кад смо били насред поља равна,
0017 Ми сретосмо џидовку дјевојку.
0018 Нам говори џидовка дјевојка:
0019 ” ”Божја помоћ, три јунака млада!” ”
0020 Ми јој, мајко, л’јепо приватисмо:
0021 ” ”Да си здрава, џидовко дјевојко!” ”
0022 Говорила џидовка дјевојка:
0023 ” ”Вај Богом вам, три јунака млада!
0024 Би ли знали Марка Краљевића?”
0025 Сва три смо се криво заклињали:
0026 ” ”Тако м’ Бога, џидовко дјевојко!
0027 Ми не знамо Марка Краљевића.” ”
0028 Она оде насред поља равна,
0029 Насред поља шатор разапела,
0030 Па у шатор легла да почива.
0031 Поврати се Реља од Пазара,
0032 Па узимље своју топузину,
0033 Па удара џидовку дјевојку.
0034 Само ми се млада пробудила,
0035 Када ми је Реља ударио.
0036 Поврати се Милош од Поцерја,
0037 Удари је својим буздованом.
0038 Наљути се џидовка дјевојка,
0039 Па се скочи од земље на ноге,
0040 Па поћера три јунака млада.
0041 Поћера и’ уз то поље равно.
0042 Обазре се Милош од Поцерја,
0043 Ал дјевојка већ га пристигнула.
0044 Тад говори Милош од Поцерја:
0045 ” ”Побратиме, Краљевићу Марко!
0046 Баци де се својим буздованом.” ”
0047 А ја узе топузину тешку,
0048 Па се баци, моја стара мајко!
0049 И удари џидовку дјевојку.
0050 Како сам је лако ударио,
0051 Одма мртва на земљицу паде.
0052 Мртва глава с’ земље проговара:
0053 ” ”Мили Боже, на дару ти вала!
0054 Ја нијесам пошла тражит Марка,
0055 Да с њим данас мегдана дијелим,
0056 Већ сам пошла ја тражити Марка,
0057 Да његова вјерна љуба будем.” ”
0058 Мили Боже, на свему ти вала!
0059 Што б’ нас двоје пород породило,
0060 Све би љуте змаје прождирало!”
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
