Марко Краљевић и цар Стефан

0001 Шетњу шеће цар српски Стефане
0002 По б’јелому граду Цариграду,
0003 Шњиме шеће Краљевићу Марко.
0004 Ал’ говори цар српски Стефане:
0005 ”Д’јете моје, Краљевићу Марко,
0006 Да ми дођеш јесенијем даном,
0007 Кад ја служим крсно име своје,
0008 Крсно име Светог Димитрија,
0009 Па да уђеш у трапезу моју
0010 И да видиш што видио ниси –
0011 Како јунаци рујно вино пију!”
0012 Ал’ бесједи Краљевићу Марко:
0013 ”Богом теби, српски цар Стефане,
0014 Дошао сам јесенијем даном,
0015 Када служиш крсно име своје,
0016 Крсно име Светог Димитрија,
0017 Уша’ сам ти у трапезу твоју,
0018 Видио сам што видио нисам,
0019 Видио сам до три небожањства!
0020 Прво ти је једно небожањство –
0021 Кад јунаци рујно вино пише,
0022 Не спомињу Бога јединога,
0023 Већ спомињу ђавла немилога;
0024 Друго ти је једно небожањство, -
0025 Кад јунаци рујно вино пише,
0026 Ристову капљу натраг повраћаше;
0027 Треће јему јест једно небожњаство –
0028 Бештимаше Бога јединога,
0029 Од стра’ Бога слушати не мореш!”
0030 Вели њему цар српски Стефане:
0031 ”Ајде тамо, Краљевићу Марко,
0032 Ајде, вели, тамо, не било те амо,
0033 Здраво био, тебе не видио!”