5
Марко Краљевић и турски цар
Фала богу, фала јединоме,
цар ми пушта те лаке телале:
„Де ће јунак, каже, да се нађе,
да ми свеже Марка Краљевића,
да донесе цару на дивану.”
Ту искочи Туре Мисирлија:
„Ја ћу, царе, Марка да ти свежем!”
Изговори царе господаре:
„Не мо’ш, Туре, ти Марка да свежеш,
сал колико беду да ми учиниш.”
Ту се диже Туре Мисирлија,
те отиде у Прилепа града,
на дворове Марка Краљевића.
Марко пије рујевога вина,
рујно вино сас том малом чашом,
малом чашом седамдесет ока,
наздравује Турету Мисирлије:
„Здрав си, каже, Туре Мисирлија!”
Тад говори Туре Мисирлија:
„Бог те убија, Марко Краљевићи,
не сам доша вино да ти пијем,
но сам доша тебе да те свежем!”
Зазор доће Марку Краљевићу
па је њему бија говорија:
„Бог те убија, Туре Мисирлија,
ја не жалим чашу да исломим,
но ја жалим вино да расипем!”
Па је Марко све вино испија,
па се летну сас ту малу чашу,
малу чашу од седамдесет ока,
те удару Туре Мисирлију,
без душе је Туре остануло.
Па се диже Марко Краљевићи,
па отиде цару на дивана,
па ми царе Марку говорија:
„Чујеш ли ме, Марко Краљевићи,
камо ми ги Туре Мисирлија?"
„Бог те убија, сам царе честити,
што ми праћаш сваку пијаницу,
јал се Туре вино понапило,
па је тамо оно и заспало”.
Тад говори царе честитоми:
„Ти си, Марко, Туре погубија!
Отвори ми сабљу да погледам!”
Марко цару опет говорија:
„Мајка, каже, мене је проклела,
на бађава сабљу да не вадим.”
Цар му узе јод детета руку:
„Еве, Марко, руку ти исечи,
тек отвори твоју остру сабљу,
да ја видим да ли је крвава!”
Марко истргне сабљу димискињу,
не одсече од детета руку,
но посече оне око цара.
Стаде царе натраг да ми бега,
што учини Марко Краљевићи,
те је Марко њему говорија:
„Слава тебе, честито ми царе,
кад ти тебе глава жива остала!”
Цар завуче руке у џепове,
те извади те жуте дукате,
па ги дава Марку Краљевићу:
„Узни, Марко, вино да ми пијеш!"
