Седe Марко вечерати с' мајком
Ал' се десни брк насмеја Марку.
Мајка Марку беседи потио
- Ао, Марко моје дете драго!
Што се смејеш не насмејо се? 5
Је л' се смејеш маленој вечери
Или мојој големој старости?
Ако с' смејеш маленој вечери,
Ти ју бољу не стекао Марко;
Ако л’ мојој големој старости 10
А ти већма остарио брајко! —
Али вели Краљевићу Марко:
- Не смејем се маленој вечери,
Нити твојој големој старости,
Већ се смејм чуду великому: 15
Данас јездим преко горе чарне,
Сусрете ме Туре азнадаре,
Пак ми Туре оштро проговара:
"Море Марко уклони се с' пута!"
А ја ћутим ништа му не велим. 20
Опет вели Туре азнадаре,
"Море Марко уклони се с' пута,
Уклонн се сремско копилане,
Видиш моју троструку камџију,
Кад те станем ударати с' њоме." 25
Онда сам се разсрдио мајко,
Трго сабљу од свил’на појаса,
Удари га по среди појаса;
Како сам га лако ударио,
Једна пола на коњу остала, 30
А друга је пала земљи чарној,
Која пола пала земљи чарној,
Та она је мени говорила:
"Побратиме Краљевићу Марко,
Немој мене ти отсећи главу 35
Ја ћу [ову] рану преболети."
Па се томе чуду смејем мајко,
Где ће мртав рану преболети! -
