Марко Краљевић и Новак ковач

Извор: Викизворник


5

Марко Краљевић и Новак ковач

„Кличе вила са шара планине,
„Право кличе по Прилипу граду,
„Па дозива Краљевића Марка,
„Па је њему вако говорила,
„Чули мене Краљевићу Марко 5
„Данас је петак а сутра субота
Ти се спреми у бијелом двору,
Пак ти узми из ризнице блага,
Те ти иди Новаку ковачу,
Да ти кује сабљу оковану, 10
Тако вила ријеч, савршила —
То из двора нико не чујаше,
Ал' то чуо Краљевићу Марко,
Кад у јутру освануло и грануло сунце,
Поранијо Краљевићу Марко, 15
Прије зоре и бијела дана,
Па опреми себе и Шарина,
Из ризнице накупио блага,
Па се Шарцу на рамена баци,
Право оде двору Новаковом, 20
Кад је тамо долазио Марко,
Далеко га угледао Ново!
Мало ближе њега сусретао,
Руке шире у лице се љубе,
Питају се за јуначко здравље 25
Узеше се за бијеле руке,
Па одоше на горњем чардаку;
Вино служи ћерка Новакова,
За готову софру заседоше,
Пију вино, а једу јестиво, 30
Вино пише, три бијела дана,
Вино пише док се понапише,
Тада рече Краљевићу Марко,
Чули мене Новаче коваче,
Нисам дошо да пијемо вино, 35
Вина имам код двора мојега,
Већ сам дошо Новаче коваче,
Ја сам дошо и донео блага,
Да ми кујеш сабљу оковану,
Што је такву ни ковао ниси, 40
Досад Ново ни једном јунаку,
Не жал' блага Краљевића Марка,
Да је калиш до дванајест пута.
Новак Марку на то одговара,
Могу тебе сабљу саковати, 45
Што је таке ја сковао нисам.
Калићу је до дванајест пута,
Марко пита Новака ковача,
Чули мене Новаче коваче?
Кад ће сабља да буде готова — 50
Новак Марку тијо одговара,
У недељу која прва дође,
И онда се братски изљубише,
Марко оде пребијелом двору,
Новак оста сабљу ковајући, 55
Кова сабљу за недељу дана,
Када буде недељица дана,
Ал ето ти Краљевића Марка,
Па он виче из грла бијела:
Чујеш ли ме Новаче Коваче, 60
Јеси ли ми сабљу саковао:
Проговара Новаче Коваче,
Јесам тебе сабљу саковао,
Па је скида пусту с чивилука,
И даде је Краљевићу Марку, 65
Узе сабљу у десницу руку,
Преврте је и два и три пута,
Да ко брои и стотину пута,
Марко њему вако јунак проговара,
Чули мене Новаче Коваче, 70
Ошта ћемо сабљу огледати,
Ил' о моју ил' о твоју главу,
Кад то зачу Новаче коваче,
Он је Марку вако говорио,
Чујеш ли ме Краљевићу Марко? 75
Лако ћемо сабљу огледати,
Ни о моју ни о твоју главу
Ја имадем девет помагача,
Удри Марко о коју ти драго,
Маче Марко сабљом и десницом руком, 80
И погуби девет помагача,
Па окрете сабљу два три пута,
На сабљи се ништа непознаде,
Тада рече Краљевићу Марко,
Ој бога ти Новаче коваче, 85
Јеси ли је бољу саковао,
Новак Марку тијо проговара,
Чујеш ли ме Краљевићу Марко,
Кад ме питаш право да ти кажем,
Јесам јоште једну бољу саковао, 90
Бољу сабљу а бољем јунаку,
Баш ономе Муси Кесеџији,
Кад то зачу Краљевићу Марку,
То је њему врло мучно било,
Па он њему вако проговара, 95
Чујеш ли ме побратиме Ново,
Пружи мени ти десницу руку,
Да ти платим твоје заметију,
Превари се уједе га гуја,
Пак пружи своју десну руку, 100
Увати га Краљевићу Марко,
Увати га за бијелу руку,
Маче сабљом и деспицом руком,
И одсече десну до рамена,
Даде љему десну у лијеву, 105
Пак извади хиљаду дуката,
Ето тебе Новаче коваче,
Те се рани, и ода зла брани,
Када теби по не стане блага,
А ти питај за Краљевића Марка, 110
Ја сам тебе осекао руку,
Да не кујеш ни бољу ни гору,
Марко оде двору певајући,
Новак осто болан плакајући.



Напомена[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме са приповедкама, сакупио и на свет издао Никола Г. Станишић, У књигопечатњи А. Андрића, Београд, 1870., стр. 3-6.