Марко Краљевић и Миња Костуранин5
0001 Три ти гласа допанули храбру Марку Краљевићу,
0002 Краљевићу Марку.
0003 Први глас му допаде од краља од угарскога:
0004 Да га пође вјенчати краљицом, славном госпођом,
0005 Краља угарскога.
0006 Други глас му допаде од Јанка од војеводе:
0007 Да му иде крстити од срдачца младо чедо,
0008 Угрин Војевода.
0009 Трећи глас му допаде од цара од честитога:
0010 ”Дођи, слуго, до мене, ере ми си од потребе,
0011 Краљевићу Марко!
0012 Ере ћемо војевати л’јепом арапском земљом,
0013 Да ми носиш алабарјак пред мојоме дружиноме,
0014 Краљевићу Марко!”
0015 Како ми су гласови Краљевићу допанули,
0016 Поће ти ми храбар јунак старој мајци говорити,
0017 Старици госпођи:
0018 ”Данас ми су, госпође, три гласа допанули:
0019 Први глас ми допаде од краља од угарскога,
0020 Старице госпође!
0021 Да га идем вјенчати краљицом, славном госпођом.
0022 Други глас ми допаде од Јанка од војеводе,
0023 Старице госпође!
0024 Да му идем крстити од срдачца младо чедо.
0025 Трећи глас ми допаде од цара од честитога,
0026 Св’јетла господара:
0027 ” ”Дођи, слуго, до мене, ере си ми од потребе,
0028 Ере ми ћу војевати л’јепом арапском земљицом,
0029 Слуго, добро моје!” ”
0030 Да му носим алабарјак прид његовоме дружиноме.”
0031 Али узе стара мајка сину Марку говорити,
0032 Старица госпођа:
0033 ”Пођи, сину, неборе у те цркве свете Петке,
0034 Тер ми вјенча’ њега краља с краљицом, славном госпођом,
0035 Краља угарскога.
0036 И крсти му њему Јанку од срдачца младо чедо,
0037 Пак ми пођи, мој сину, у цара у честитога,
0038 Сину, добро моје!”
0039 Како бјеше мајка рекла, тако Марко и учини.
0040 Тамо пође Краљевић у те цркве свете Петке,
0041 Краљевићу Марко,
0042 Тере краља вјенча с краљицом, славном госпођом.
0043 И крстио њему Јанку од срдачца младо чедо,
0044 Угрину војводи.
0045 Пак ти пође он Краљевић у цара у честитога.
0046 Кад је дошо храбри Марко у славноме у Цариграду,
0047 Краљевићу Марко,
0048 Стаде ти ми храбри Марко силну цару говорити:
0049 ”Што си по ме пошиљо, што ти сам од потребе,
0050 Св’јетли господару?”
0051 Поче ти му, њему Марку, цар честити говорити:
0052 ”Ја сам по те пошиљао, ере ми је од потребе,
0053 Краљевићу Марко,
0054 Ер ти оћу војевати л’јепом арапском земљицом,
0055 Да ми носиш алабарјак прид мојоме дружиноме,
0056 Слуго, добро моје!”
0057 Тамо пође војевати л’јепом арапском земљицом.
0058 Они ми су војевали на понахно три године,
0059 Турци витезови.
0060 Када ми се довршила она трећа годиница,
0061 Гласи ми су допанули, храбри Марко Краљевићу,
0062 Краљевићу Марко,
0063 Ере му је Миња Костуранин б’јеле дворе поробио,
0064 Б’јеле дворе поробио, живијем их огњем опалио,
0065 Краљевићу Марко!
0066 И њему је повео стару мајку и љубовцу.
0067 Али узе цар честити њему Марку говорити,
0068 Земаљски господар:
0069 ”Што си, Марко, у образу, неборе побл’једио?”
0070 Али узе храбри Марко св’јетлу цару говорити,
0071 Краљевићу Марко:
0072 ”Како не ћу, господару, у образу побл’једјети?
0073 Јер је мени Миња Костуранин б’јеле дворе попалио,
0074 Господару драги!
0075 И мени је б’јеле дворе живијем огњем опалио,
0076 И мени је повео стару мајку и љубовцу,
0077 Господару драги!
0078 Нег оћ ли ме ти светити, али ћу се сам осветит?”
0079 Али узе цар честити њему Марку говорити,
0080 Краљевићу Марку:
0081 ”Јоште, слуго, војуј са мном и четврту годиницу,
0082 Пак ми те ћу ја, слуго, простити и благосовити,
0083 Слуго, добро моје!
0084 И теби ћу подати моје добре витезове.”
0085 Али узе он Марко господару говорити,
0086 Краљевићу Марко:
0087 ”Ни ћу твојега проста ни твојега благосова,
0088 Нити ми ћу, господару, добријех твојијех витезова,
0089 Мој честити царе!
0090 Него ћу се сам светити својом Марковом десницом.”
0091 Тамо пође он Марко у лијепу свету гору,
0092 Краљевићу Марко,
0093 У лијепу свету гору, у лијепе манаст’јере.
0094 Он ти ми се обуче прецрнијем калуђером,
0095 Краљевићу Марко,
0096 Под мантију припаса ту Маркову бритку сабљу,
0097 Пак ми тамо одјезди у ту маџарску земљицу,
0098 Краљевићу Марко,
0099 У ту маџарску земљицу на дворове војводине.
0100 Добар данак називаше у војводе маџарскога,
0101 Краљевићу Марко.
0102 Прид дворове ишетала тај Маркова драга љуби:
0103 ”Бог дај тебе, калуђере, и теби ми добро јутро,
0104 Црни калуђере!”
0105 Али узе млад калуђер тој невјести говорити:
0106 ”Ево ме је пристигнула та лијепа мркла ноћца,
0107 Гиздава невјесто!
0108 Пристигнула мркла ноћца, оставио био данак.
0109 Нег могу ли ја овди мрклу ноћцу ноћевати,
0110 Гиздава невјесто?”
0111 Али узе невјеста господару говорити:
0112 ”Ево је дошо на врата један прецрни калуђер,
0113 Драги господару!
0114 Може ли ми овдјена мрклу нојцу ноћевати?”
0115 Али узе војвода тој невјести говорити,
0116 Младој робињици:
0117 ”Чини њему, невјесто, да устане у дворове.”
0118 Али узе невјеста калуђеру говорити,
0119 Млада робињица:
0120 ”Ушета’ ми, калуђере, у дворове војеводине.”
0121 Ушета ми калуђере у дворове војеводине,
0122 Црни калуђере.
0123 Сједоше ми испијати то црвено хладно винце.
0124 Вино ти им служаше Маркова гиздава љубовца,
0125 Гиздава невјеста.
0126 На калуђера замјерила тај Маркови б’јели кожух,
0127 Тер ми узе невјеста калуђеру говорити,
0128 Црну калуђеру:
0129 ”Тако ми те не убио, калуђеру, Бог велики!
0130 Откуд ти је допануо тај Маркови б’јели кожух,
0131 Црни калуђере!
0132 Тај Маркови бијели кожух и Маркови брзи коњиц?”
0133 Али узе калуђер тој невјести говорити,
0134 Младој робињици:
0135 ”Болан ми Марко дође у нашему монастиру,
0136 И он ми је приминуо у нашему монастиру
0137 Краљевићу Марко,
0138 И он ми је оставио тај Марков бијели кожух,
0139 Тај Марков бијели кожух и Маркова брза коња,
0140 Краљевићу Марко.”
0141 Како ми је невјеста те ријечи разумјела,
0142 Сузе ти је пролила низ господски бијели образ,
0143 Гиздава невјеста;
0144 Уз образ је удари тај маџарски војевода.
0145 У Марка ти припукну то јуначко живо срце,
0146 Доброга јунака,
0147 Испод мантије потрже ту јуначку бритку сабљу.
0148 Главицу ти осијече маџарском војеводи,
0149 Турчину јунаку.
0150 Пак ми њему покупи то његово пусто благо.
0151 Напокоњ му бијеле дворе живијем огњем попалио,
0152 Турчину јунаку.
0153 Здраво Марко изјезди из лијепе маџарске земље.
0154 Ово ми је тада било, а сада се споминујем,
0155 Мој видовни Боже,
0156 Ти ми, Боже, успомени и на моје добро здравље!
