Марко Краљевић и Арапин5
0001 Лошу Марко вечеру вечера:
0002 Сува леба и водице ладне.
0003 Кад вечера, онда се насмија.
0004 Питала га остарјела мајка:
0005 ”О мој синко, Краљевићу Марко!
0006 Смијеш ли се убогој вечери
0007 Али својој остарјелој мајци,
0008 Гдје сам моје остарила д’јете?”
0009 Ал говори Краљевићу Марко:
0010 ”Ој старице, стара моја мајко!
0011 Не смијем се убогој вечери,
0012 Бог ће дати и бољу вечеру.
0013 Нит се смијем својој старој мајци,
0014 И ја оћу јунак остарити.
0015 Нег ми паде на ум, моја мајко!
0016 Кад сам био, мајко, у сужањству,
0017 Нас је било до триста сужања,
0018 Сви ми редом ишли смо на воду,
0019 Дође ред и мене, моја мајко!
0020 Дадоше ми сабљу зарђалу
0021 И дадоше коња изјатога.
0022 Узех лудру и пођох на воду.
0023 Кад сам поша за гору на воду,
0024 Ја сам ћео сабљу извадити,
0025 Сабља ми се не да извадити.
0026 Кад сам доша за гору на воду,
0027 (Жарко ми је сунце починуло)
0028 Ја сам, мајко, воде заграбио,
0029 Па се сагно своје лице мити,
0030 Лице мити и Бога молити.
0031 Али јаше Турчин Арапина,
0032 Од воде је харач запитао:
0033 ” ”Плати харач, мој сужњу невољни!” ”
0034 А ја сам га, мајко, упитао,
0035 Колико се тог харача дава?
0036 А Турчин је мени говорио:
0037 ” ”Али глава, али десну руку,
0038 Ал стотину жутије дуката.” ”
0039 А ја сам му говорио мајко:
0040 Од отале, Туре Арапин!
0041 Та ја немам код себе солдина,
0042 Да попијем само сатљик вина.
0043 Трже сабљу Туре Арапина,
0044 Удари ме сабљом иза врата,
0045 Иза врата сипље ватра љута.
0046 И три пута мене ударио.
0047 Ја се вати сабље зарђале,
0048 Само сам се мало приватио,
0049 Сама сабља из крња испаде
0050 И удари онога Турчина,
0051 Удари га по свилену пасу.
0052 Како сам га лако ударио,
0053 На дв’је сам га поле учинио.
0054 С њега свлачим његово од’јело,
0055 С њега свлачим, на себе облачим,
0056 И узех му коња и оружје,
0057 Па га водим цару господину.
0058 Пита мене царе господине:
0059 ” ”Ој Бога ти, Краљевићу Марко!
0060 Што погуби мога ђумрукчију?” ”
0061 Ја сам цару говорио, мајко:
0062 Ој Бога ти, царе господине!
0063 Да си мене царе ударио,
0064 Што удари Турчин-Арапина,
0065 И твоју би одсјекао главу!
0066 Ја се узе цару примицати,
0067 А узе се царе измицати,
0068 А за мном се тешки топуз вуче.
0069 Кад је цару клупе повалило,
0070 Па се царе видје у невољи,
0071 Тад говори царе господине:
0072 ”Тог се Марко, ти окани врага!
0073 Дат ћу теби три товара блага.” ”
0074 Цар извади стотину дуката
0075 И даде их мени, моја мајко!
0076 Па је мени царе говорио:
0077 ” ”На ти Марко стотину дуката,
0078 Па се напиј у меани вина,
0079 Нек ми буде моја глава мирна!”
0080 То је пало мени, моја мајко!
0081 И том сам се јунак насмијао.”
