Марко Краљевић и Ђерђели-Алија

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Опрема се дели-соко Марко
0002 У широку земљу Каравлашку
0003 Да он тражи за себе девојку
0004 Код својега Богом побратима,
0005 Побратима Влашче Никодима.
0006 Кад се Марко на пут оправио,
0007 Па се крену с Богом путовати.
0008 Он путује крај тиха Дунава
0009 И сукоби једнога јунака,
0010 Баш Турчина Ђину Латинина,
0011 На враноме коњу маленоме,
0012 Маленоме, али дебеломе,
0013 Кратка врата а широка сапа,
0014 Све му грива у копите дира.
0015 Ал’ повика Ђина Латинине:
0016 ”Каурине, укон’-де се с пута
0017 Да ја твоју не уцвелим мајку,
0018 Да ти у род не оправим љубу
0019 Без колача и без убрадача
0020 И без кола и без кочијаша!”
0021 Ал’ се Марко не уклања с пута,
0022 Већ изману чизмом и мамузом,
0023 Па удара добра коња свога
0024 Да прескочи Ђину Латинина,
0025 На Турчина јуриш учинио.
0026 Дочека га Ђина Латинине,
0027 Па потрже перан буздована
0028 И удари Краљевића Марка –
0029 Како га је лако ударио,
0030 Спаде Маркои с добра коња свога,
0031 Па заплива у тио Дунаво.
0032 Ал’ говори Ђина Латинине:
0033 ”Мол’ се Бога, јадан каурине,
0034 Што ми жао поквасити вранца
0035 И на њему чоју и кадифу,
0036 Сад би теби одсјекао главу!”
0037 Пак он оде уз тио Дунаво.
0038 А кад види дели-соко Марко
0039 Да је Ђина добро одмакао,
0040 Он исплива из тиха Дунава
0041 И ухвати добра коња свога,
0042 Пак говори Краљевићу Марко:
0043 ”Ао мени и до Бога мога,
0044 Мал’ ја лудо не изгуби главу!
0045 Да се манем пута орјатскога
0046 Путујући уз тихо Дунаво,
0047 Да се латим друма царевога,
0048 Да не сретам Турке ожђелдије!”
0049 Пак он пође кроз гору зелену,
0050 Право тежи друму призренскоме.
0051 Кад бејаше сред горе зелене,
0052 Он сукоби Туре момче младо:
0053 На витезу ноге прекрстио,
0054 Пак удара руком у тамбуре.
0055 Кад опази Краљевића Марка,
0056 Ал’ повика Туре момче младо:
0057 ”Арамбаша, уклон’-дер се с пута!
0058 Већ ја видим да си добар јунак,
0059 Ал’ се мени ти уклони с пута,
0060 Поплашићеш пода мном витеза,
0061 Па ћеш твога оставити Шарца!”
0062 Ал’ се Марко не уклања с пута,
0063 Већ потрже перна буздована
0064 Да поплаши Туре момче младо,
0065 Па изману чизмом и мамузом
0066 Да погази Туре момче младо.
0067 Лепо га је Туре дочекало,
0068 Он потрже перна буздована,
0069 Па дочека младожењу Марка –
0070 Како га је лако ударило,
0071 На долами попуцаше конци.
0072 Скочи Марко с добра коња свога,
0073 Пак он бежи у гору зелену.
0074 Ал’ се ити Туре момче младо
0075 Да удари Краљевића Марка –
0076 Не погоди Краљевића Марка,
0077 Већ погоди у зелену јелу,
0078 Виту јелу из корена крену.
0079 Из горе му проговара Марко:
0080 ”Богом брате, Туре момче младо,
0081 Ис’ си Турчин или си каурин?
0082 Ал’ говори Туре момче младо:
0083 ”Нисам Турчин, веће сам каурин!
0084 Нејака ме заробили Турци
0085 Кад сам био у златној колевки,
0086 Кад су Турци Прилип поарали,
0087 Отада сам Турчином постао.
0088 Ал’ ја имам доста рода мога,
0089 Мога деде краља Вукашина,
0090 Имам ујка Краљевића Марка,
0091 Пак сам чуо да је добар јунак,
0092 Пак ја идем да потражим ујка,
0093 Да би мене научио ујко
0094 Сабљом сећи, буздованом тући.”
0095 Ал’ говори Краљевићу Марко:
0096 ”Богом брате, Туре момче младо,
0097 Пусти мене да ја идем двору!”
0098 Говори му Туре момче младо:
0099 ”Иди с Богом куд је теби драго!”
0100 Узе Марко добра коња свога,
0101 Пак он оде друму призренскоме.
0102 Тек се Марко друму управио,
0103 Он сукоби трећега јунака,
0104 Капа му је од читава вука,
0105 Баш Турчина Ђерђели-Алију,
0106 Кога на гласу крајина нејма,
0107 На враноме коњу великоме,
0108 Танке гриве а малене главе,
0109 Кроз ноздрве модар пламен лиже,
0110 На коњу је ноге прекрстио,
0111 Па удара руком у тамбуре,
0112 Па повика са коња витеза;
0113 ”Каурине, уклон’-дер се с пута
0114 Да ја твоју не уцвелим мајку!
0115 Већ ја видим да си добар јунак,
0116 Ал’ се мени ти уклони с пута!”
0117 Ал’ се Марко у образу мења,
0118 Пак беседи дели-соко Марко:
0119 ”Авај мени и до Бога мога,
0120 Баш ћу данас изгубити главу!
0121 Да л’ би му се уклонио с пута,
0122 Да л’ јуна,у стао на белегу?”
0123 Ал’ повика Ђерђели-Алија:
0124 ”Каурине, јер се не уклониш?”
0125 Ал’ говори младожења Марко:
0126 ”О, Турчине, веро некрштена,
0127 Ја сам моју саранио мајку,
0128 А милу сам удомио сеју,
0129 Јошт се јунак оженио нисам,
0130 Ал’ се нећу уклонити с пута,
0131 Баш макар се и не оженио,
0132 Већ зеленом травом зеленио!”
0133 Ал’ говори Ђерђели-Алија:
0134 ”Каурине, жалосна ти мајка,
0135 Кад се нећеш да уклониш с пута,
0136 Стан’-де мени право на белегу,
0137 Ја ћу с’ теби уклонити с пута!”
0138 Стаде њему на белегу Марко,
0139 Ал’ се Туре не уклања с пута,
0140 Запе стрелу да устрели Марка
0141 У том гледи у срце јуначко,
0142 Пак не згоди у срце јунака,
0143 Већ погоди у кош пред јунака,
0144 Подроби му седло од мерђана,
0145 Преби копље надвоје, натроје
0146 Пукоше му два колана златна.
0147 А кад види Ђерђели-Алија
0148 Да јунаку ране не зададе,
0149 Врте коња, пак стаде бегати.
0150 Кад то види Краљевићу Марко,
0151 Он се сети перна буздована,
0152 Пак се ити право за јунаком,
0153 На добро га место погодио,
0154 Погодио међу плећи живе,
0155 На кош га је коњу натерао,
0156 Пукоше му три колана златна
0157 И четврти ибришим-тканица,
0158 С којом Туре бојно седло стеже.
0159 А кад види Краљевићу Марко
0160 Да га кћаше коњиц да однесе,
0161 Он уседе на голога Шарца,
0162 Па сустиже Ђерђели-Алију,
0163 А потрже мача зеленога
0164 И удара Ђерђели-Алију,
0165 Удари га право по појасу,
0166 Пресече му зелену доламу
0167 И од свиле зелену ђечерму,
0168 И пресече до две пушке мале,
0169 И пресече лака џевердана,
0170 Што на њему три жице од злата,
0171 И пресече перна буздована,
0172 У коме су пера позлаћена,
0173 И пресече панцир на јунаку,
0174 И три струкае свилена појаса,
0175 И сребрне ноже за појасом,
0176 И јуначку танану кошуљу,
0177 Што му када из рода донела,
0178 Ни предана ни у брдо ткана,
0179 Већ од сува исплетена злата,
0180 И јунака по срцу посече –
0181 Како га је засјекао Марко,
0182 Да му крвца ране не залива
0183 Вид’ла би се џигерица бела.
0184 Ал’ говори Ђерђели-Алија:
0185 ”Богом брате, Краљевићу Марко,
0186 Тако т’ Бога и закона твога
0187 И седмори у години поста,
0188 Немој мене више ударати,
0189 Пусти мене у Призрена бела
0190 Да поздравим по Призрену Турке –
0191 Гди год који сретне каурина,
0192 Нек’ се њему уклањају с пута,
0193 Особито коња шаренога,
0194 Нек’ се боје да не буде Марко –
0195 Ког ошине Краљевићу Марко
0196 Више ране излечити неће,
0197 Макар звао цареве ећиме!”