Марко Краљевић избавља бега Константина

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Марко Краљевић избавља бега Константина

0001 Пију вино два јуноша млада
0002 У Кратову граду маленоме,
0003 Један јунош Краљевићу Марко,
0004 А друго је беже Константине,
0005 Вино служи крчмарица Мара,
0006 Како коју купу додавала,
0007 Свагда јој се беже под гроце маша.
0008 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0009 ”Побратиме, беже Константине,
0010 ”Кратово је врло победљиво,
0011 ”Лудо ћемо погубити главе. ”
0012 Ал’ беседи беже Константине:
0013 ”Ао Марко, женска страшљивице! ”
0014 Онда ђипи Краљевићу Марко,
0015 Па он јаше Шару коња свога,
0016 Бежи бегом кроз гору зелену.
0017 А кад види крчмарица Мара,
0018 Да сам оста беже Константине,
0019 Па повика јаничаре Турке:
0020 ”Ајд’ на ноге, јаничари Турци,
0021 ”Лепом бегу савежите руке,
0022 ”Баците га на дно у тавницу. ”
0023 Ал’ ђипише јаничари Турци,
0024 Лепом бегу савезаше руке.
0025 Синџелате емине кадуне,
0026 Сутра веле бега да обесе,
0027 Пак кад било ноћи полуноћи
0028 Ал’ повика оџа са џамије:
0029 ”Ево јесте ноћи полу ноћи. ”
0030 Онда с’ беже иза сана трго,
0031 Богом брати оџу са џамије:
0032 Богом, брате, оџа са џамије,
0033 ”Богом, брате, и светим Јованом
0034 ”И тројице и богородице,
0035 ”Ти отиди Краљевићу Марку,
0036 ”Кажи Марку да сам му побратим,
0037 ”Не би ли ми у помоћи био.”
0038 Јесте Турчин, ал’ за Бога прими,
0039 Он узима лаке таламбасе,
0040 Па он оде Краљевићу Марку,
0041 И удара таламбас у врата.
0042 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0043 ”Тко удара таламбас у врата
0044 ”Без тестира Мурата везира
0045 ”Без заповести Краљевића Марка? ”
0046 А кад уђе оџа са џамије,
0047 Па беседи оџа са џамије:
0048 ”Мене беже до тебе послао,
0049 ”Каже беже да си му побратим,
0050 ”Не би ли му у помоћи био.”
0051 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0052 ”Шта ће њему женска страшљивица
0053 ”Шта ли би му у помоћи био? ”
0054 Ал’ беседи Јевросима мајка:
0055 ”Чедо моје, Краљевићу Марко,
0056 ”Иди, Карко, те искупи бега.”
0057 Сагнула се Јевросима мајка,
0058 Сагнула се доле по трпези,
0059 И узима два мермер камена,
0060 Извадила беле дојке своје,
0061 Па удара камен по камену
0062 И заклиње Краљевића Марка:
0063 ”Сине Марко, моје чедо драго,
0064 ”Тако ми те камен не убио,
0065 ”И тако ти ране материне,
0066 ”Иди, Марко, те искупи бега.”
0067 Још беседи Јевросима мајка:
0068 ”У мене је ђердан од дуката,
0069 ”Нити сам га од мајке донела,
0070 ”Нити сам га код бабе застала,
0071 ”Веће сам га ја у веку везла,
0072 ”И то ћу ти, Мрко, поклонити,
0073 ”Иди, Марко, те искупи бега. ”
0074 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0075 ”Не идем ја да однесем блага,
0076 ”Већ ја идем да донесем благо.”
0077 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0078 ”Анђелијо, моја верна љубо,
0079 ”Донеси ми три кондира вина.”
0080 Један попи, жеђи не загаси,
0081 Други попи, брка не покваси,
0082 А трећи је са собом понео,
0083 Па он оде под турска вешала,
0084 И он пије под вешали вино,
0085 У по ноћи како и у по дне,
0086 Под вешали као у белом двору.
0087 Али иду триста јаничара,
0088 И међ’ њима аге и спаије,
0089 Они воде бега савезана.
0090 Ал’ беседе триста јаничара:
0091 ”Видите ли, аге и спаије,
0092 ”Видите ли каурбашу Марка,
0093 ”Ди госпоцки рујно вино пије,
0094 ”Под вешали као у белом двору,
0095 ”У по ноћи као и у подне.”
0096 Ал’ беседи аге и спахије:
0097 ”Лако нам је бега обесити,
0098 ”Погубити каурбашу Марка.”
0099 Марко лежи на плећи јуначки,
0100 Па беседи Краљевићу Марко:
0101 ”Бога вама, јаничари Турци,
0102 ”Од кога сте ви тестир узели
0103 ”Да вешате побратима мога?”
0104 Ал’ беседе аге и спаије:
0105 ”Лако нам је бега обесити,
0106 ”Погубити Краљевића Марка.”
0107 Онда ђипи Краљевићу Марко,
0108 И узима лака буздована,
0109 Па удара јаничаре Турке,
0110 Не остала, веће троје млади,
0111 Што ће цару добар глас казати.
0112 Отидоше три Турчина млада
0113 Па казују цару господину:
0114 ”Светли царе, огријано сунце,
0115 ”Зулум чини зулумџија Марко,
0116 ”Баш под твоји велики вешала
0117 ”Он погуби триста јаничара,
0118 ”И међ’ њима аге и спаије.”
0119 Ал’ беседи царе господине:
0120 ”Ите брже, три Турчина млада,
0121 ”Дозовите Краљевића Марка. ”
0122 Ал’ беседе три Турчина млада:
0123 ”Ми не смемо ни гледати Марка,
0124 ”А камо ли да га доведемо.”
0125 Он дозива црног Арапина:
0126 ”Иди брже, црни Арапине,
0127 ”Дозови ми каурбашу Марка.”
0128 Он узима лаке таламбасе,
0129 И он оде Краљевићу Марку,
0130 И удара таламбас у врата.
0131 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0132 ”Тко удара таламбас у врата
0133 ”Без тестира Мурата везира
0134 ”Без заповести Краљевића Марка?”
0135 Ал’ беседи црни Арапине:
0136 ”Мене царе до тебе послао,
0137 ”Тебе царе до себека зове.”
0138 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0139 ”Донеси ми воде у ђугуму,
0140 ”И опери воде у легену,
0141 ”Опери ми сабљу до збаоча,
0142 ”Ја ћу ићи цару господину.”
0143 Онда оде црни Арапину,
0144 Донесе му воде у ђугуму,
0145 И опра му воде у легену,
0146 И опра му сабљу до збаоча.
0147 Понда оде Краљевићу Марко,
0148 Он отиде цару господину,
0149 Коња веже, дино царе веже,
0150 Како дође у дворе цареве,
0151 Маче стола, седе проћу цара,
0152 Вучу капу на очи намиче,
0153 Бритку сабљу преко крила држи.
0154 Ал’ беседе три царева сина:
0155 ”Ој Бога ти, Краљевићу Марко,
0156 ”Што ти вежеш коња, дино царе веже,
0157 ”Маче стола, седиш проћу цара,
0158 ”Вучу капу на очи намичеш,
0159 ”Бритку сабљу преко крила мећеш?”
0160 ”Ако вежем коња, дино цар веже,
0161 ”Мој је коњиц ко и царев коњиц ;
0162 ”Маче стола, седам проћу цара,
0163 ”Па и ја сам рода царевога ;
0164 ”Вучу капу на очи намичем,
0165 ”Зазор ми је у цара гледати:
0166 ”Бритку сабљу преко крила мећем,
0167 ”Моја сабља моје огледало.”
0168 Ал’ ђипише три царева сина
0169 Да ударе Краљевића Марка,
0170 Трже сабљу Краљевићу Марко,
0171 Па погуби три царева сина.
0172 Умеша се царе господине.
0173 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0174 ”Окани се, царе господине,
0175 ”Оштра сабља, рука самовољна,
0176 ”Вера моја, одсећу ти главу.”
0177 Па поигра Краљевићу Марко,
0178 Он поигра ситно калуђерски,
0179 Све се двори из темеља тресу.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.