Фала Богу, фала јединоме,
једев, пијеев тројица јунака:
један јунак Марко Краљевићи,
други јунак Милош Обилићи,
трећи јунак Реља Крилатица; 5
једев, пијев за Косово лафив:
„Ај да идемо у равно Косово,"
да пијемо вино сас облогу,
вино да пијемо, моме да гледамо;
фала Богу, фала јединоме, 10
и отоше у равно Косово,
вино пили, моме су гледали,
сви тројица једну су гледали,
сви тројица бакшић су гу дали;
Марко даје јабуку црвену, 15
Милош даје дуњу миришљаву,
Реља даје прстен бурманлију.
Туј су они кавгу заметнули:
Марко вика: „Мени ме се пада!"
Реља вика: „На мене се пада!" 20
Реља вика: „На мене се пада!".
Ал говори Марко Краљевићу:
„Да ли чујеш Милош Обилићи,
ал да чује Рељо Крилатицо,
ај, да идемо у цркву Грачаницу, 25
туја има поп законик,
ће питамо попа законика,
ће питамо коме ће се падне!"
И отоше у цркву Грачаницу:
„Помоз Богу, попе законику, 30
криво седиш, право нас да судиш,
ми смо пили вино сас обпогу,
вино пили, моме смо гпедали,
сви тројица једну смо гледали,
сви тројица бакшиш смо гу дали: 35
Марко дао црвену јабуку,
Милош даја дуњу миришљаву,
Реља даја прстен бурманлију,
да нам кажеш коме ће да падне?
Поп ги виче и овакој рече: 40
„Да л чујете тројица јунака,
по јунаству на Марка се пада,
по лепоту Милошу се пада,
а по право, на Рељу се пада;
цвена јабука само за гризење, 45
жута дуња већ за мирисање,
прстен бурманлија половин венчање!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 494-495.
