Марко Краљевић

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Скупи царе триста хиљад’ војске,
0002 он похара шездесет градовах,
0003 до Окана града арапскога,
0004 ал’ Окана примит не могаше,
0005 но га бише за тридесет годинах,
0006 који стари војеваше војску
0007 под градом им кости остануше,
0008 који млађи војеваше војску,
0009 сиједа им брада до појаса,
0010 која л’ ђеца од године данах,
0011 она свога одмјењују баба.
0012 Посадише саде виноград,
0013 новога са напојише вина,
0014 не узеше дрва ни камена,
0015 ни одбише клака од камена.
0016 То кад виђе царе Сулејмане,
0017 он оправи бијела фермана
0018 ка Прилипу Марку Краљевићу
0019 да му дође Марко у индата,
0020 а кад Марко дође Краљевићу,
0021 био боја за неђељу данах
0022 но долазе лале и везири:
0023 "А помагај, царе господаре!
0024 Нама Марко све отимље главе,
0025 доноси их тебе на пешкеше,
0026 ти му, царе, млоги бакшиш дајеш."
0027 Но им вели царе Сулејмане:
0028 "Чули те ме, моји соколови!
0029 Ево сјутра дан света неђеља,
0030 сјутра Марко сабљом не сијече,
0031 но под чадор пије вино хладно,
0032 да ве виђу, моји витезови,
0033 ште ћете ми донијети главах."
0034 Кад ујутру освану неђеља,
0035 Марко пије под чадора вино,
0036 но излазе из града Арапи
0037 те под градом џењак учинише,
0038 док повикну се куле ђевојка:
0039 "Ха, Арапи, црн ви образ био!
0040 Није оног доброга јунака
0041 на шарену коњу великоме,
0042 ал’ је рањен, ол’ је погинуо."
0043 Кидисаше у Турке Арапи
0044 те разгоне под Окана Турке,
0045 посјекоше војске сто хиљадах,
0046 догнаше је цару до чадора,
0047 ал’ поскочи цар Отмановићу,
0048 те он буди Краљевића Марка:
0049 "Устај, Марко, ако знаш за бога!
0050 Те освећуј свога поочима,
0051 и његову нагрђену војску."
0052 Санан ђипи Краљевићу Марко,
0053 брже остру сабљу припасао,
0054 а о Шарцу топуз објесио,
0055 па усједе Шарца у рамена,
0056 у Арапе јуриш учинио,
0057 док повикну са куле ђевојка:
0058 "Ај, Арапи, браћо моја драга!
0059 Бјеж’те у град, јадна ваша мајка!"
0060 Сви Арапи у град побјегоше,
0061 докле Марко до Окана дође
0062 он посјече дванаес’ хиљадах,
0063 од Окана затворише врата,
0064 али Марко вата топузину
0065 у којој је седамдесет оках,
0066 њом удара у врата од града
0067 док на граду саломио врата,
0068 дочекаше г’ на врата Арапи,
0069 задаше му седамдесет ранах,
0070 но уљезе у Окана града
0071 и уведе војске сто хиљадах,
0072 поробише мало и велико,
0073 опалише огњем свеколико
0074 и Окана града прифатише,
0075 пак одоше цару муштулуци:
0076 "Муштулук ти, царе Сулејмане!
0077 Марко ти је града прифатио!"
0078 Кад муштулук прије долазаше
0079 даваше му чоху немјерену,
0080 кад муштулук потље долазаше,
0081 даваше им благо небројено.
0082 Тек то доба мало постануло,
0083 али ево Краљевићу Марко,
0084 у крвци се умочио црној,
0085 још на њему седамдесет ранах.
0086 Кад га виђе царе Сулејмане
0087 рони сузе низ бијелу браду:
0088 "Вајме мене, Краљевићу Марко!
0089 Јес’ ли мучно, хот’ ли умријети,
0090 оћу л’ тражит од мора хећиме,
0091 јесу ли ти ране за видања?"
0092 Ма вели му Краљевићу Марко:
0093 "А не лудуј, царе Сулејмане!
0094 Но дај мени да с’ напијем вина,
0095 е сам јунак трудан и уморан,
0096 па за ране моје не старај се."
0097 Даје царе вино Краљевићу,
0098 вино пије Краљевићу Марко,
0099 пије вино један мјесец данах,
0100 вино пије ране зараштају,
0101 док се Краљић извидао Марко,
0102 цар му даде шес товарах благ,
0103 ал’ Окана града прифатио,
0104 оде сваки обичају своме,
0105 оде Марко у Прилипа града
0106 да одмори Шарца од мејдана
0107 а и стару да пригледа мајку.

Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]