Марка Краљевића ослобађају љуба и сестра

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Марка Краљевића ослобађају љуба и сестра
5

0001 Шетњу шета Краљевићу Марко
0002 До Габеле, до водице хладне,
0003 Брез калпака и брез опанака,
0004 Брез коњица и брез бритке ћорде.
0005 Али му је лоша срића била,
0006 Ухватише дели Краљевића,
0007 Пак га воде у Габелу равну,
0008 У Габелу, у тамницу тамну.
0009 Девет годин’ у тамници стао,
0010 У тамници бега вапијао,
0011 Да му даде дивит и хартију,
0012 Да је шаље својој милој мајци.
0013 Али беже за Бога знадише,
0014 Тер му даде дивит и хартију
0015 И он пише ситне бурунтије.
0016 Не пише је, како беже каже,
0017 Него пише, како њему драго.
0018 У књизи је мајку поздрављао
0019 И Анђушу, вирну љубу своју,
0020 Занајвеће секу Мандалину:
0021 ”Продај, мајко, дворе и тимаре,
0022 Продај, мајко, коње од мејдана
0023 Продај, мајко, бритку ћорду моју,
0024 А и ону зелену доламу.
0025 Откупи ме, моја мила мајко!
0026 Ево има девет годин’ дана,
0027 Да сам јунак у тамници тамној.
0028 Косе су ми, стерем их пода се,
0029 Перчин ми је, покријем се с њиме.
0030 Брада ми је, ја се пашем њоме,
0031 Нокти су ми, обујем се њима.
0032 Откупи ме, моја мила мајко!”
0033 Кад ли мајци књига долазила,
0034 Књигу штије, а сузе пролије.
0035 Мимо њу је неве пролазила,
0036 Свекрвици својој говорила:
0037 ”Да ти бора, моја мила мајко!
0038 Откле књига од Бога проклета?
0039 Врло ти је, мајко, јадовита.”
0040 Ал старица неви одговара:
0041 ”Ова књига Краљевића Марка,
0042 Синка мога, заручника твога.
0043 Ево има девет годин’ дана,
0044 Да је Марко у тамници тамној,
0045 Косе су му, стере их пода се,
0046 Нокти су му, обује се њима,
0047 Брада му је, да се паше њоме,
0048 Перчин му је, покрије се њиме.
0049 Да продадем дворе и тимаре
0050 И његова коња од мејдана
0051 И још ону зелену доламу.”
0052 Кад је Анђе ричи разумила,
0053 У срцу се бише насмихала,
0054 Пак зовицу Манду дозивала:
0055 ”Не продајмо дворе ни тимаре,
0056 Нити коња, нити ћорду свитлу,
0057 Раскројимо зелену доламу,
0058 Пашалинске кројимо хаљине,
0059 Чинимо се младе пашалије,
0060 Изведимо до два добра коња,
0061 Мени вилу, теби ластавицу.”
0062 Раскројише зелену доламу,
0063 Чинише се младе пашалије,
0064 Посидоше добре коње своје:
0065 Анђе вилу, Манде ластавицу,
0066 И ходоше до Габеле равне
0067 Пивајући, коње играјући.
0068 У Габели бега находише,
0069 Турску помоћ бега називаше.
0070 Ал име беже турски одговара.
0071 И вели му Анђелија млада,
0072 Вирна љуба Краљевића Марка:
0073 ”Бора теби, беже од Габеле!
0074 Посла нас је мој честити царе
0075 Из Стамбола, града бијелога,
0076 Да имадеш сужња извадити,
0077 По имену Краљевића Марка,
0078 Да га шаљеш њему за јабуку,
0079 Да ће женит сина старијега,
0080 На вишала Марка поставити.”
0081 Ту му Анђе Турски бесидила:
0082 ”Не ће зоби, које твој коњ зобље,
0083 Него зоби, које и ти зобљеш.
0084 Хоћу оне билице пшенице
0085 И онога вина тролитњега,
0086 И ракије од девет година.”
0087 Кад ли беже ричи разумија,
0088 Анђелији младој бесидија:
0089 ”Досад јесу слуге долазиле
0090 Од Стамбола, бијелога града,
0091 Од нашега честитога цара,
0092 Доли нису тако поносите.”
0093 Када ли га Манде разумила,
0094 Татријом удара га канџом.
0095 Куда куца, нуда кожа пуца.
0096 Од тамнице кључе запитала.
0097 Кад оћути беже од Габеле,
0098 Од тамнице кључе вазимао
0099 И тамници врата отворио,
0100 По имену сужња дозивао:
0101 ”Устани се, Краљевићу Марко!
0102 Тебе зову до три пашалије.”
0103 Кад је Анђе сужња угледала,
0104 Турски бегу она говорила:
0105 ”Је ли, беже, од Бога грихота,
0106 Послат цару у Стамболу граду
0107 И слати га цару за јабуку?”
0108 Кад ли беже ричи разумио,
0109 Тер дозивље младе берберице
0110 И дозивље младе терзијане:
0111 Један брије браду и бркове,
0112 Други кроји са златом хаљине,
0113 Сину јунак како сунце жарко.
0114 Ал се био јунак засмихао.
0115 Кад то види Анђелија млада,
0116 Татаријом канџом удара га.
0117 Куда куца, нуда кожа пуца,
0118 Испод коже црна крвца лије.
0119 Јоштер вели Анђелија млада:
0120 ”Бора теби, беже од Габеле!
0121 Хајде с нами у Стамбола града,
0122 У Стамболу цару честитоме.”
0123 Али вели беже од Габеле:
0124 ”Ја ходоре не имам за поћи.”
0125 Осорно му бесидила млада:
0126 ”Ако нејмаш, у другога зајми.”
0127 Кад разуми беже од Габеле,
0128 Ходору је на се поставио,
0129 На се меће свилу и кадиву,
0130 Бисер, злато и камење драго.
0131 За пасом је себи поставио
0132 Дви кубуре од сувога злата,
0133 Између њих палу оковану.
0134 Отолем се здраво подигоше,
0135 Добре коње туте посидоше
0136 И младога Марка савезаше.
0137 Везаше му руке наопако,
0138 Пак га вежу коњу за репове.
0139 Кад су дошли путу на раскршће,
0140 Али вели беже од Габеле:
0141 ”Бора вами, пашалије младе!
0142 Нису туда пути у Стамболу.”
0143 Манде млада коња одсиднула,
0144 Да ће они починути мало.
0145 И почину беже од Габеле.
0146 Кад то види Анђелија млада,
0147 Њему веже руке наопако,
0148 Свлачи с њега свилу и кадиву,
0149 Њега свлачи, а Марка облачи.
0150 Бритку ћорду она извадила,
0151 Пак удара бега од Габеле.
0152 Како га је лако ударила,
0153 С црном га је земљом саставила,
0154 Мртав беже к црној земљи паде.
0155 Отолем се Марко подигнуо
0156 С љубом својом бијелому двору
0157 И са својом секом Мандалином
0158 Пивајући, коње играјући.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.