Двоје с' драги заашиковало,
Л'jeпи Иво с Марицом дјевојком,
Заједно им двори сазидани,
Јабука им дворе раставила.
Љуто куне Марица дјевојка: 5
„О јабуко, гром те сагромио,
И муња ти гране сапалила!
Што си моје раставила дворе
А и моје а и Иве мога?“
То слушала Иванова мајка, 10
Ал' говори Иванова мајка:
„Не кун' тако, Марица дјевојко,
Не кун' тако зелене јабуке!
Ја сам мога оженила Иву.“
Ал' говори Марица дјевојка: 15
„Теби фала, иванова мајка,
Теби Фала а Иви нефала!
И ја сам се за другог удала.“
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 26-27.
