Б'јелила Маре дарове
На вељу р'јеку на море,
Утопи прстен у море,
За њиме млада пловила,
А грозне сузе ронила, 5
А љуто себе кунјаше:
„Ах! пусти моји дарови!
„Коме ми ћасте остати?
„Ал' моме тајку, ал' брату?
„Ал' мојој худој маћехи? 10
„Која ме често кун'јаше:
„„Не стекла, Маре, срећице!
„„Колик' ни паун кућице!""
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 399.
