Мара сједи на чардаку,
На чардаку у Требињу,
На амбару чикмелиту,
У руци јој огледало,
Шикли шиком шиклисато, 5
Кара бојом исписато,
У хиљаду куповато.
Огледа се, осмија се,
Сама собом говораше:
„Мили Боже, дивна ти сам! 10
„Јошт да имам млада драга,
„Ваљала бих Цариграда.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 265.
