[Мара бели, платно на белила]
Мара бели, платно на белила,
Марко коси зелену ливаду,
С једну косу три откоса тера.
Дојде реда за добра обеда,
Мајка Мару на ливаду праћа: 5
Ајде Маро Марку леб да носиш.
Нећу мајке ко ми жива браћа,
Нећу мајке Марку леб да носим,
Мене Марко за сестру не знаје,
Ја му викам помоз’ бога Марко, 10
А он мене овакој поврта:
Бог помога моја прва љубо,
Мајка Марка љуто проклињала:
Проклет да си ти мој мили сине,
Кад си мого тој сестри казати. 15
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
