Мара Земункиња
(Из Груже)
Платно бјели Мара Земункиња
На Дунаву тихој води ладној.
Угледа је паша Селим-паша
Са бедена београдског града,
Гледао је па је говорио: 5
„Мили Боже, на свему ти хвала!
„Лијепа је Мара Земункиња,
„Кано бјела из горице вила.“
Па телала у војску пустио,
Телал виче летњи дан до подне: 10
„Није л’ мајка родила јунака,
„Ил’ сестрица браца одгојила
„На чистоме крилу ђевојачком,
„Да се може у се поуздати,
„Да преплива то тихо Дунаво, 15
„Да ухвати Мару Земунвињу?
„Да доведе паши на диване?
„Даје паша млого силно благо:
„Испод себе хата пеливана;
„Из појаса двије пушке мале 20
„Све у сухо злато обливене."
Сва му војска ником поникнула:
Неки гледе како трава расте,
Како расте трава на завојке,
Као дојке у добре ђевојке; 25
Други броје пуца по њедрима;
Не пониче Ускок Радојица,
Но отрча паши на диване,
Па је Усвок паши говорио:
„Је л’ истина, пашо Селим-пашо! 30
„Да ћеш дати што си обећао
„Ко преплива то тихо Дунаво
„И доведе Мару Земункињу?
Говори му паша Селим-паша:“
„Јест истина, мој соколе сиви! 35
„Јест истина, а зашто да није?
„Све ћу дати што сам обећао,
„И честита њега учинити,
„Чинићу га башом вилајету,
„Да башује и да господује 40
„Шумадији, за живота свога.“
Онда Ускок паши говорио:
„Господару, пашо, Селим-пашо!
„Дај ти мени хата пеливана,
„На њему ћу воду препливати, 45
„Ухватвћу Мару Земункињу,
„Довешћу је теби на диване.“
Даде паша хата пеливана.
Кад се Ускок хата добавио,
Он се њему на рамена баци, 50
Наћера га на тихо Дунаво.
Кад је био на среди Дунава,
Угледа га Мара Земункиња,
Своме се је јаду досетила,
Па покупи крај Дунава платно, 55
Шњим побјеже пољем Земунскијем.
Ал’ подвикну Ускок Радоица:
„Стани море, Маро Земункињо!
„Да си мени јуче побјегнула,,
„Данас би те’ Ускок ухватио. 60
У том био воду пребродио.
Обрте се Мара Земункиња,
Па братими Ускок Радојицу:
„Богом брате, Ускок Радојица!
„Не води ме паши на диване, 65
„На поклон ти свилена кошуља,
„Више злата него чиста платна.“
То не слуша Ускок Ридојица,
Но ухвати Мару Земункињу.
Ухвати је за бијелу руку, 70
Па је за се на коњица баци,
Три пута је опаса појасом,
Па нагони коња на Дунаво.
Тако њему Бог и срећа даде,
Здраво био воду пребродио 75
И на ову страну преходио.
Ђе је срећа ту је и несрећа:
Кад је био воду пребродио,
Не даде му ђаво мировати,
Но се скиде с хата пеливана, 80
Да истресе воду из чизама;
Коња даде Мари Земункињи.
Кад се Мара коња дохватила,
Прекрсти се и Бога помену,
Па на ћера коња у Дунаво. 85
Кад се Ускок натраг обрнуо
Мара била воду пребродила,
И земунско поље нагазила.
Брегом трчи Ускок Радојица.
Брегом трчи Мару довикује! 90
„Богом сестро, Маро Земункињо!
„Иди збогом куд си наумила,
„Тек пашина врати пеливана,
„Јер ћу с њега главу изгубити.“ 95
С оне стране Мара одговара:
„Хај! не лудуј, Ускок Радојица.
„Ја сам тебе Богом братимила,
„Па ти мени за братство не прими;
„Ја не могу тебе за сестримство." 100
То изрече па даље потече,
Оде Мара пољем пјевајући,
Оста Ускок за њом гледајући.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
