Мало их је...
| Мало их је... (1894) Писац: Стеван Бешевић |
Немојте ми рећи људи,
Да сам песимиста,
Што у млогој пјесми мојој
Чиста суза блиста.
Зар би хтјели данас см’јеха
Сатире и шале?...
Кад се црне облачине
На нас узвитлале!
У пороку црних зала,
Људи траже сласти,
Брат на брата хајку диже
Да га упропасти.
Хај,... гдје јекне глас очаја,
Сатрвених нада,...
... Вражи кикот одговара:
„Нека га, нек пада!”
Шта сте људи?!... Мрска дјеца
Злоборадна б’јеса?...
... Или лутке налицкане
Од крви и мјеса?!
У мамилу на све справни,
Гдје подлости треба,
... Ненаситном јурнут жељом
Грабљива јастреба.
Камен-срце неће дрхтнут’
С братскога пораза,...
А врлина?... човјечанство?...
— Гола то је „фраза!”
Данас борац,... сутра ништа,
Данас кремен,... сутра мама,
... Танки прутић кога вјетар
И најмањи вије... слама.
Нема данас постојања,
Ни вјечита тврда дуба,
стискам чело, стрепећ’ мислим:
Има л’ правих родољуба?!
Родољуба има доста,
— Та Срба је на хиљаде!
... Ал’ кол’ко је међу њима
Што за род и мр’јети знаде?!
Што на братску сузу ганут,
Сузом одговара,
Од милоште брата тјеши,
Њедра му отвара?
Мало их је!... Ал’ када би
Братска мржња пала,
... И сложена браћа једно
Коло заиграла:
*
Ускрсла би срећа, слава
Из давнога гроба;
Доста пјесмо!... Вај, умукни,...
... Доћ’ ће и то доба!
Спљет.
Извор[уреди]
1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 14–15, стр. 209.
|