Лукреција или Тројо/14
| ←Шена пета | Лукреција или Тројо Писац: Непознати аутор Шена шеста |
Шена седма→ |
Ждеро: Који вам је малан био сада на [путу] с госпојом Лукрецијом?
Џано: Чуј ме, Ждеро драги, је ли Скапин данас говорио с твојом госпојом?
Ждеро: С њом није говорио, ер сам га нашо дје смрда њешто у нас око врата, и бупнуо сам га с једном лопижом у тикву да држим да му сам је сву закрвавио. Веће га од тада нијесам видио, зашто сам био запачан кукат макаруле.
Џано: Да једа по срећи знаш зашто ти госпоћа Лукреција хоће толико добра Скапину.
Ждеро: Не умијем ти ријет заисто ништа.
Џано: Хоћу да ми учиниш једну службу: ако видиш Скапина, не говори му ништа од овога што знаш. Пачек ако ти баста учинит да ми капита у руке, обећавам ти цекин у злато. Ја би хотио наћи га дома, ма сада не би хотио у кућу треску учинит. Ти за зи'ни којијем претестом и чини да дојде овамо к мени. Чекам те на Плаци за дат ти оно што сам ти обећао.
Ждеро: Пођи збогом, нека ти је Ждеру за то. Ха, ха, ха, на коју се фацу намурала моја госпоја?! Пас је гонио да би се нигда не најела, није ли јој било комодније намурати се на мене? Муч, муч, ево Скапин! Намислио сам једну фамозу фурбарију. Поћу часом узет један конопац.
Скапин: Они малан од онога Доктура утече како дјавао, да га не могох стигнути малоприје. Ах, да га стигох, био би га научио како се има наругат с једнијем намуранијем паром мојијем. А сада ћу поћ куцат за аванцат алмено коју ријеч љубежљиву од моје драге другарице. Пи, нути несреће, свеђ ми се презентава ова фаца од Арлекина за импедишкат моје после.
Ждеро: Сињор Скапин, прости ми за душу да сам те малоприје бупнуо у главу с оном лопижом, ер нијесам знао да се моја госпоја на те намурала.
Скапин: Како ти знаш да ме она добро хоће?
Ждеро: Како не знам ако ми је рекла кад те видим да те поздравим и да те молим да јој хоћеш добра, ма да држиш потајно колико можеш ову ње љубав?!
Скапин: Нека спи мирно за ти конат, није бољега сегретара на свијет од мене. Од кад сам се родио, свеђ сам био сегретар од љубави. Ма реци ми истину, спомењива ли ме често и уздише ли за мном?
Ждеро: Толико да се веће не може [ни трпјет] како манита за тобом. Сад ми је наредила да ти узмем омјеру од живота и да пођем у Жудјела купит свите да ти учини хаљине, ер хоће да се обучеш складно.
Скапин: О да је блажена! Сад би је пољубио! Да потежи, узми ми омјеру!
Ждеро: Де стој складно, не мичи се!
Скапин: Чини како ваља, ја се нећу макнут. (Ждеро омјера Скапина пак веже га). Што чиниш? Али сам товар?
Ждеро: Овако се узима омјеру alla paragina.
Скапин: Почекај, враже, сад ћу пасти.
Ждеро: А сада ходи, Signor Amante, да ти чиним скројит једне хаљине од биљице које ће ти ову скину и пркно скрушити. Ходи!
Скапин: Не могу, сад ћу се сломити. Асасину, што ми учини?! Једа ’е кога за душу, помага’!
Ждеро: Ево ти га, госпару Џано, у твојијеми руками, плати га како мерита! (Дође Џано).
Референце[уреди]
