[Лудо младо с мому говорило]
Лудо младо с мому говорило:
— Ој девојко, црвена јабуко,
та што си ми мила омилела,
та што си ми трагови обрала,
та што си ми коње биље дала? 5
— Несам, несам трагови обрала,
несам, несам ноње биље дала,
но сам тебе млада аресала!
Да ми дођеш вечер пред вечера,
дори несам стадо накарала, 10
дори неоам порте затворила,
дори несам меко постељала,
дори несам слатко вечерала,
дори несам при мајка заспала!
Не поведи вернога другара, 15
не понеои пушка нишанџика,
не поведи коња аџамија,
не поведи жутога загара,
не понеси сабља севаница!
Лудо младо од радос не чуло, 20
па повело вернога другара,
па панело пушка нишанџика,
па повело коња аџамија,
па повело жутога загара,
па понело сабља севаница! 25
Па си дође девојкини двори.
Девојка се слатко успавала.
Другар виче, у село се чује,
пушка пуче у село се чује,
коњ се пушта, земљу прекопује, 30
загар кивна, порте одговарав,
сабља сева, сва земља огрева.
Тој дочула девојкина мајка:
— Стани, ћеро, жива не станала,
какво младо у нашите двори? 35
— Ћути, мајко, жива ие зинала!
Ми се с њега одамна знајемо,
нас не никој у село не знаје,
сал не знаје од село девојче.
Ми смо њега скупо наплатили: 40
на недељу по жуто дукаче!
Да бласовеш, лудо младо с мому говорило!
