Пређи на садржај

Лудо младо коња игра доз, доз

Извор: Викизворник

* * *


[Лудо младо коња игра доз, доз]

Старијем брату

Лудо младо коња игра доз, доз.[1]
Уз ливаде, низ ливаде.
С' ноге бије земљу тресе,
а на уста пламен врца.
Ручак руча Куманово 5
обедује Жеглигово.
Сусреће га мала мома
па говори мала мома:
„Што се иташ лудо младо?
Јел' се иташ стара мајка? 10
Јел' се иташ мила сестра?
Јел' се иташ мала мома?“
Проговара лудо младо:
„Не се итам, стара мајка,
нит’се итам, мила сеста, 15
нит' се итам, мала мома.
Имам брата постарога
говор бије да се жени.
Слунцето је на западу
сватови су на поодак 20
ја да иду девер да сам.
Да бласовиш лудо младо!


Референце

  1. Сваки стих треба поновити са: доз доз.

Напомена

Извор

  • „Цариградски гласник", бр. 10; 7. III 1902, стр. 4. Коста Аранђеловић: Лазарице (Стајовци и околина - Прешевска каза) II