Синоћ мајка породила сина,
А јутрос јој синак преминуо;
Оде чедо рају на вратима:
„Отвор' врата, рајски капиџија!“
„Хајд' отоле, чедо пренејако! 5
„Ти си, чедо, лудо и гријешно.“
А чедо му лудо проговара:
„Лудо јесам, гријешно нијесам,
„Синоћ меје породила мајка,
„А јутрос сам рано преминуо, 10
„У гори ме породила мајка,
„Ђе не бјеше ни попа ни кума.“
Говори му рајски капиџија:
„Ти отиди мало наприједа,
„Ту ћеш наћи до три воде ладне: 15
„На једној се напиј воде ладне,
„А на другој умиј водом ладном,
„А на трећој зафати водице;
„Што с' напијеш студене водице,
„Оно ти је рана материна; 20
„Што с' умијеш на води студеној,
„Оно су ти сузе материне;
„Што зафатиш студене водице,
„Она ће те у рај покрстити.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 308-309.
