Лов ловио челебија Мујо
испред двора аге Диздар-аге.
Њему вели Диздар-аге мајка:
— Не лов’ лова испред мога двора,
у мене су ћери неудате 5
и невисте скоро доведене,
и унука сиротица Ханка.
Ханка има триста кућа кмета
и четири села Јованића.
Могу Ханку Богу пригорити, 10
а другом је пригорит’ не могу.
Њојзи вели челебија Мујо:
— О Бога ми, Диздар-аге мајко!
Здраво нек су ћери неудате
и невисте скоро доведене! 15
а унука сиротица Ханка
синоћ ми је на руци ноћила,
билу ми је руку нажуљила
русом косом и златним саџбаком.
Кад то чула Диздар-аге мајка, 20
баци Ханку кули са пенџера,
не би л’ Ханка мртва останула.
Дочека је Мујо на рукама,
захваљује Диздар-аге мајци:
— Фала теби, Даздар-аге мајко, 25
ја сам тебе мудро приварио.
Никад Ханке ни видио нисам,
а камоли на руци држао.
Узе Мујо за ручицу Ханку,
одведе је своме билом двору 30
па је даде својој старој мајци:
— Ето, мајко, до смрти замине,
теб’ замине, мени вирне љубе.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 813-814.
