Лов ловио војевода Јанко
Лов ловио војевода Јанко,
Лов ловио по гори зеленој,
Он ловио летњи дан до подне,
А од лова ништа не улови.
Бијаше га мера намерила, 5
У горици под зеленом јелом
Везак везе лепота девојка,
Везак везе, грозне сузе лије.
Божју јој је помоћ називао:
„Божја помоћ, лепото девојко!“ 10
Она њему лепше одговара:
„Да здрав да си, незнана делијо!“
Ал’ беседи војевода Јанко:
„Ој Бога ти, лепото девојко,
Која ти је голема невоља? 15
Везак везеш, грозне сузе лијеш.“
Ал’ беседи лепота девојка:
„Кад ме питаш, незнана делијо,
Кад ме питаш, ја ћу ти казати:
А знадеш ли, незнана делијо, 20
Кад но Турци Будим похараше,
Похараше и Влашку и Бачку
И Ћулинско поље до Мориша,
Мога бабу у ропство однеше,
Милу мајку с коњ’ма потлачише, 25
Ја остадо’ сирота девојка,
Имам шура војеводу Јанка,
Имам сестеру госпођу Јелицу,
Али су ми врло надалеко.“
Кад је Јанко саслушао речи, 30
Узима је за се на коњица,
Два пута је опаса појасом,
Трећи редак од сабље кајасом,
Па је носи двору бијеломе.
Колико га угледала Јела, 35
Толико је слугу наредила:
„Двојица му коња прихватите,
А двојица лепоту девојку,
Баците је на дно у тамницу.
Подајте јој, нека свилу преде, 40
Свилу преде, ибришим припреда,
И подајте нека чедо љуља,
Не би л’ јој се чедо расплакало,
Не би л’ курва замрсила свилу,
Да би л’ на њу омрзнуо Јанко!" 45
Када дође војевода Јанко,
Двојица му коња прихватише,
А двојица лепоту девојку,
Бацише је на дно у тамницу.
И дадоше, д’ она свилу преде, 50
Свилу преде, ибришим припреда,
Дадоше јој и чедо да љуља,
Да би л’ јој се чедо расплакало,
Да би л’ курва замрсила свилу,
Да би л’ на њу омрзнуо Јанко. 55
Ропкињи се чедо расплакало,
Ропкиња је чеду беседила:
„Буји, паји, моје чедо драго,
Живо било и оцу и мајци,
Твојој тети, која тебе љуља." 60
Она мисли, нико је не слуша,
Слушале је слуге и слушкиње,
Они иду Јелици казати:
„Ој Јелице, ој наша госпођо,
Ропкињи се чедо расплакало, 65
И она је чеду говорила —
Буји, паји, моје чедо драго,
Живо било и оцу и мајци,
Твојој тети, која тебе љуља."
Ал’ беседи госпођа Јелица: 70
„Подајте јој чинити шеницу,
Да би ли јој преплануло лице,
Да би’ л’ курву не љубио Јанко!“
Кад девојци сунце додијало,
Машала се у свилен ’ недарца, 75
Па вадила круну материну.
Кад то виде госпођа Јелица:
„Курво, кучко, ропкињо девојко,
Одкуд’ теби круна моје мајке?“
Сузе рони лепота девојка, 80
Сузе рони, па кроз плач говори:
„Што си ми се понијела, сејо,
Или ди си у великом благу,
А знадеш ли, сестрице Јелице,
Кад но Турци Будим похараше, 85
Похараше и Влашку и Бачку,
И Ћулинко поље до Мориша,
Нашег баба у ропство однеше,
Милу мајку с’ коњ’ма изгазише,
Ја остадо сирота девојка.“ 90
Тек то рече, па се раста душом.
Кад то виде госпођа Јелица,
А кад виде, да је сестра њена,
Трже ханџар од свилен’ појаса,
Па удара себе у срдашца. 95
Мртва глава, али проговара:
„Авај мени и до Бога мога,
Где не знадо’, да је сестра моја!
Кад ми није ни сестре рођене,
Нека није ни мене Јелице.“ 100
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
