Лов ловио Тефтедар Алага
испод двора Махмутпашинице.
Гледала га Махмутпашиница,
махала га руком и јаглуком:
— Баш ти фала, Тефтедар Алага, 5
кад нејмадеш од срца евлада.
Узми мене, Тефтедар Алага,
родићу ти до годину сина
позлаћених ногу до кољена,
златних руку, срмали перчина. 10
Кад то чуо Тефтедар Алага,
одмах се је дому повратио
па дозива брата Заим-агу:
— Чујеш, брате, ага Заим-ага!
Узми неву за бијелу руку 15
па је води у зелену башчу,
доведи је под жуту наранчу
па ти неви осијеци главу.
Брат се њему тешко заклињаше:
— Нећу неви осијећи главу, 20
нећу, брате, живота ми мога.
Кад је нева у род походила,
све је мене за руку водила,
све се клела са мном и очима:
— Жив ми братац и два ока моја! 25
Њему вели Тефтедар Алага:
— Ако ли је погубити нећеш,
ти се главе наносити нећеш.
Сад да видиш аге Заимаге.
Кад он видје да му друге није, 30
узе неву за бијелу руку,
одведе је у зелену башчу,
у зелену башчу под наранчу.
Јако се је млада препанула,
у мукама и сина родила, 35
златних руку, срмали перчина,
позлаћених ногу до кољена.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 704-705.
