Лов ловио Тахир Атлагићу,
Испод б’јела Влаховића двора.
Он не лови да ловак улови,
Већ да види Влаховића Фату.
Излазила танана робиња, 5
Износила јалдозли маштрафе,
Да захвати бунар-воде хладне.
Говори јој Тахир Атлагићу:
„Бона била, танана робињо,
Гдје ти спава беже Влаховићу? 10
Гдје ли вјерна љуба Влаховића?
Гдје ли кћерка, Влаховића Фата?"
Одговара танана робиња:
„А бога ми, Тахир Велагићу,
Беже спава у новом ахару, 15
Беговица у врућем хамаму,
Л’јепа Фата на високој кули."
Проговара Тахир Велагићу:
„Бона била, танана робињо,
Када буде вече по акшаму, 20
Остави ми отворена врата,
Даћу теби дизију дуката!"
Одговара танана робиња:
"Богме нећу, Тахир Атлагићу."
Проговара Тахир Атлагићу: 25
„Бона била, танана робињо,
Даћу теби Мују базерђана."
Ашик кучка за Мустафом била!
Остави му отворена врата.
Кад је било вече по акшаму, 30
Док ето ти девет Атлагића
И десети Тахир Атлагићу,
У бијеле дворе униђоше,
До бијеле куле Влаховића.
Деветера врата отворили, 35
А десета врата попалили,
Уљегоше у бијелу кулу.
Кад ли Фата лежи на душеку,
Па узеше Фату са душеком,
Па је носе покрај воде хладне, 40
У шајку се лађу заведоше.
Прехну Фата руком по водији:
„Јалах, мајко, однесе ме вода!"
А љуби је Тахир Атлагићу:
„Не носи те, драга душо вода, 45
Него срећа и моја и твоја.
Под главом ти девет прстенова
И десета бурма позлаћена!"
Проговара љепотица Фата:
„Чија бурма, оног и дјевојка." 50
