Лијепо ти је под ноћ погледати,
Гђе господа рујно вино пију,
Соко им се по трпези шеће.
Жуте му се ноге до кољена,
Злате му се крила до рамена, 5
Вије му се круна од бисера.
Питала га сва редом господа:
"Ој Бога ти, сив зелен соколе?
Ко ти жути ноге до кољена,
Ко ти злати крила до рамена, 10
Ко ти вије круну од бисера?"
Ал' говори сив зелен соколе:
"Не будал'те сва редом господа;
Служио сам добра господара,
Господара, свијетлога цара! 15
У њега су три ћери његове;
Која жути ноге до кољена,
Она ће ми мила снаша бити!
Која злати крила до рамена,
Она ће ми мила сеја бити! 20
Која вије круну од бисера,
Она ће ми вјерна љуба бити!"
