Дилбер Јово на сунцу сјеђаше,
Од сунца се штитом заклањаше,
На копље се бојно наслањаше,
Бојном копљу тихо говораше:
„Придржи ме, копље убојито, 5
„Придржи мe, док испросим драгу,
„На њу ћу се младу наслонити,
„Рукама је бјелим загрлити,
„И бијело лице јој љубити,“
Још то Јово у ријечи био, 10
А копље се на двоје сломило,
А из траве нешто говорило:
„Ожени се, беже Јован-беже,
„Копље сам ти сада преломио,
„Да с' на копље више не наслањаш, 15
„Него драгу да грлиш и љубиш.“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 26.
