Војинићу - медени сатићу;[1]
Тушиловић - мили завичају;
Вукманићу - б'јсли голубићу;
А два Скрада - два су српска града;
Перјасица - љуто туговање; 5
Бариловић - крвничко ограшје;
Ој Будачки - мјесто поносито;
A Крњаче - вавјек без погаче;
На Вељуну - боље нег' у Слуњу. -
↑Пјесме ове двије извадих из збирке младога Србина Симе Ђурића из Доњега Будачкога. Симо је самоук, није ходио у школу, већ сам собом научио читати и писати. Он саставља пјесмице различне. И ове су његове. Ова друга пјесмици негова односи се на годину 1876., када су Србе у тамнице бацали...
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 227-228.
