Ој јабуко црљенико,
(Ђевојко душо моја!)
Што си тако уродила?
-
На три ступа три јабуке!...
-
На четвртом соко сједи
-
Соко сједи па он гледи:
-
Ђе војвода обједује,
-
Војводић му коња држи
-
На сребрном синџирићу
-
Синџир пуче, коњ утече.
-
Кроз ливаде некошене,
-
Кроз ђевојке непрошене,
-
Кроз јунаке нежењене.
-
Ал' војводић говорио:
-
Држ', ђевојко, коња мога,
-
Па ћеш бити снаја моја.
-
Како би ја снаја твоја?
-
Нит' ја знадем браца твога.
-
Лако знати браца мога:
-
У мог брата мала капа,
-
А за капом троја пера:
-
Прво перио сјај мјесече;
-
Друго перо: сјај сунашце;
-
Треће перо: росна киша.
-
Сјај мјесече за путнике,
-
Сјај сунашце за сироте,
-
Росна киша за шеницу:
-
— А шеница за ђевојке,
-
— А ђевојке за јунаке,
-
— А јунаци за солдате,
-
— А солдати за господу:
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 150-152.
