Лијепа Најла лице умивала
бистром водом, варакли сафуном,
умивала, па се огледала,
на образу младеж угледала,
в’ома јој се ружан учинио! 5
Она јами оштра калемтреша,
са образа младеж укинула.
Мала рана на зло јој се дала,
разбоље се Најла материна
од акшама до јације млада. 10
Облазе је редом ефендије.
Пред њима је Шемси ефендија,
без тестера у двор улазаше,
без изуна у одаји Најли.
Дође, прође, сједе више главе, 15
подиже јој кумаш јорган с главе,
а са лица везему махраму,
па јој меће на срдашце руку:
— Срце, душо, Најло материна,
од шта би ти срцу дерман било? 20
— Ефендија, јасна мјесечино,
да ме хоће мати теби дати,
то би мени срцу дерман било!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 298.
