Добар вече, моја Мила драга!
Јеси ли ми вечер вечерала?
Нисам драги, ни обједовала:
Мене мати била и карала,
За то моје лијепо гледање,
И за твоје често долажење. —
Да ја знадем да те за то кара,
Та ја би ти свако вече доша.
Дођи драги, ал' коња не води,
Дође јунак и доведе коња,
И уз коња сивога сокола.
Коња свеза за трн у ливади,
А сокола на зелену јелу:
Коњић вришти свезан у ливади,
Соко кликта на зеленој јели,
Јунак спава на мекој постељи.
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 79.
