Смиље Мара крај језера брала,
Берућ смиље за језеро зашла,
Набасала на триест ајдука;
Све триест и' Богом побратила,
Арамбашу по два, по три пута:
"Богом брате, арамбаша Нико,
Не дај мене јунацима љубит!"
Баца с' Нико копљем за сунашце:
"Сјај-жарано, ти залази рано,
Да с' наљубим лијепе дјевојке!"
Ал' говори лијепа дјевојка:
"Мили Боже и неђељо млада,
Стварај мене у змију шарену,
Да се 'ватим Ники око врата!"
Бог је драги за душу спримио,
Стварао је у змију шарену,
'Ватила се Ники око врата.
Ал' говори арамбаша Нико:
"Одрини се, шарена змијице,
Одрини се од мог б'јелог врата!"
"Боме нећу, арамбаша Нико,
Овде оћу зиму зимовати,
На прољеће младе изводити!"
