Лијепа Зејна по бостану шеће,
по бостану и по ђулистану.
Мајка Зејну на вечеру звала:
— Хајде, Зејно, с мајком вечерати!
— Вечерајте, мене не чекајте, 5
није мени до ваше вечере,
већ је мени до мојега јада!
Синоћ ми је драги долазио,
чудан ми је зулум учинио,
по башти ми зумбул покидао! 10
Кун’ га, мајко, и ја ћу га клети!
Стани, мајко, ја ћу заипочети:
куд ходио, мени доходио,
доходио и зумбул ломио,
одходио, срце односио, 15
односио, мени пркосио.
Тамница му моја њедра била,
синџир алке, моје бијеле руке!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 316.
