Пасла овце чобаница Јана
Под Будимом гором и долином.
Виш' ње двије тице прелијећу,
Златни крила а сребрни перја,
Лећеле су, пак су говориле:
„Фала Богу и Богородици!
„Дивна ти је Будимска краљица!
„Али јој је залуду љепота,
„Када нема од срца порода.
„Да би знала Будимска краљица,
„Да добави биље и биљежје,
„Косе с главе од дванаест стана,
„Имбришима од девет Марија,
„Сваке свиле од седам терзија,
„А шест крпа од шест удовица
„И јабуку вјерене ђевојке,
„Па увати рибу златнокрилу,
„Да од крви по чаше налије,
„А по чаше вина приналије,
„Па по паче обличке попије,
„А с по чаше да лице умије,
„А изједе зелену јабуку,
„0дмах би се она набређала
„И родила ка' јабуку сина.“
Оне мисле, нико их нечује,
Зачула ихчобаница Јана;
По пољани овце оставила,
Она трчи у Будиму граду,
Те казује Будимској краљици,
Што говоре тице златокриле.
Када чула госпођа краљица,
По Будиму разаслала слуге,
Нађоше јој све, што тице кажу:
Косе с главе од дванаест стана,
Имбришима од девет Марија,
Сваке свиле од седам терзија,
А шест крпа од шестудовица
Ијабуку вјерене ђевојке,
Уватише рибу златокрилу,
И од рибе крви наточишe,
И с црвеним вином смијешаше.
Кад краљица полак је попила,
С половицу лице је умила,
И изједе зелену јабуку,
До године породила сина:
Румениј' је од сваке јабуке
А љепши је од сваке ђевојке.
Краљ Будумски чудан шемлук гради,
Јоштчудније гради задужбине,
Све на славу Бога милоснога.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 60-62.
