Лиша
Лиша је болест коже. Баје се прстом „лијаком“ - домалим прстом леве руке. Пљувачком овлажи врх овог прста и умочи се у „пауљ“ или „паљуг“ (пахуљ од жара) и њиме се маже лиша. Баје се два пута дневно, ујутру и увече. Увече се каже: „Добро јутро лишо!“; а ујутру: „Добро вече лишо!", а затим следи басна бр. 198.
Негде се баје пепелом од сагореле ствари, која исто стоји, као док није била изгорела (205, с. 292).
Варијанте ове кратке басме објављене су још у следећим радовима (47, с. 95; 205, с. 292; 343, с. 91). У листу „Кића“ штампана је једна оваква басма, али с назнаком „од церму“:
Церма њива,
плева семе,
семе њиву нека сатре.
(405)
Бајање од лише у сличној варијанти се среће и код Бугара (581, с. 159).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 398.