Лихварка/25

ЧИН II

ПОЈАВА XII

ПОЈАВА XII
(Павле и Маца сами)

МАЦА: Продужите, дјецо, само продужите. Та и Бог вели: љубите се, дјецо.
ПАВЛЕ: То сте ви били, тетка Мацо?
МАЦА: Хе, хе, хе! Није вам право што вам покварих састанак, мачићи моји! Ничем куд ме и не сију. Али ви као да сте се у туђ посао умијешали.
ПАВЛЕ: Како то?
МАЦА: То млијеко, што га сркнусте сад, као да је други купио.
ПАВЛЕ: Дјевојка ме воли!
МАЦА: А њу кир Ставре, а кир Ставру бегенише госпођа Савићка. А, друго би било, кад би тебе госпођа Савићка радо имала.
ПАВЛЕ: Ах, то је оно чега се највише плашим.
МАЦА: Па Ставре је са госпођом о прошевини уговарао.
ПАВЛЕ: Ао, да маторог лупежа! Хоће најљепшу јабуку, испред носа, да ми узбере! — А зар је Јела на то пристала?
МАЦА: Није, Није! А зар би се љубила с тобом да је пристала? О пристаће та да чак и код мене у посјету дође, само ако дозна да ћеш ти тамо бити.
ПАВЛЕ: Хајде, тетка Мацо, молим те, наговори је да дође код тебе! Даћу ти лијепу хаљину за твоју Јулчицу. Не знаш, како ми је тешко што не могу с њоме да разговам; овдје ми је немогуће! сви пазе, сваки мотри, да не могу ни да је погледам.
МАЦА: Е добро, дијете, учинићу ти ту љубав. Знам ти покојну мајку, бијаше добра душа, Бог јој дао рајског насеља!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.