Липа ти је Џелилбеговица,
ал’ залуду, жалосна јој мајка!
Кад Џелил-бег на њу и не гледа,
већ он гледа субашину Злату.
Кад то чула Џелилбеговица, 5
то је њојзи врло мучно било:
припе печу, огрну фереџу
па ти иде субашиној Злати.
Без изуна улегла на врата,
без селама у шикли одају. 10
Мајка преде, а дјевојка везе.
— Душо, Злато, коме јаглук везеш?
— Иночице Џелилбеговице,
Џелил-бегу и моме и твоме.
— Прођ’ се, Злато, Џелил-бега мога, 15
даћу теби на табаку дибу.
— Богме нећу, Џелилбеговице,
бег ће мени бољу набавити.
— Прођ’ се, Злато, Џелил-бега мога,
даћу теби ђердан од дуката. 20
— Богме нећу, Џелилбеговице,
бег ће мени љепши накитити.
— Прођ’ се, Злато, Џелил-бега мога!
Ако ли га ти се проћи нећеш,
ах тако ми бога јединога, 25
русу ћу ти косу одрезати!
Тог се плахо препанула Злата
и намах се прошла Џелил-бега.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 225.
