„На прсти“. Чобанчићи ископају мало удубљење на испаши и сви у њега ставе по два прста. Један додирује свакоме прсте и изговара раз-брајалицу. Чији прст додирне кад каже „прескочик", тај извлачи руку из удубљења. Ко остане последњи у бројању, он жмури, а остали се скривају. Кад неког пронађе, он жури да га „попари“ тј. да пљуне у удубљење. То исто чини и онај који је пронађен („спазен“). Жмури, потом, онај који је „попарен“. Уместо удубљења може бити и овећи камен.
