Летња ноћ

Летња ноћ

Волим да гледам кад после Сутона
падају звезде без светла трага
у нему, бескрајну Ноћ,

и када Месец небом завесла,
са хладним лицем и хладним срцем,
као окорели мизантроп;

и све је тихо, и свечани мир
испуни свако срце и све ствари.

Тек каткад само јато ждралова
прелети некуд, северу ил' југу,
и онда се опет све стиша...

Волим да гледам кад после Сутона
падају звезде без светлог трага
у нему, бескрајну Ноћ,
и кад се само славуји љубе
у скромном, убогом лугу...

Душан Васиљев

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 99 година.