ЛЕТО И ЗИМА
Мртав лежи млад јунак у гори,
Са калпака перје му просуто,
Тужна зора хладном сузом мије
Јунаково лице мртво, жуто.
А над њиме други витез стоји,
Супарника ледним оком мери,
Са чела му веје хлад и зима
На коси му студен мраз трепери.
Сунце гледа на тихо бојиште
Па прелази свој пут у тишини
Гора ћути — само на висини
Орố кликће ко да плена иште.
