Летопис Матице српске (1832–1)/2.А.1

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

СЕРБСКІЙ ЛѢТОПИСЪ
Писац: Павле Стаматовић
Стіхотвории


Тезоименный Поздравъ Светлѣйшему Князу

І о с и ф у

Маджарскогъ Царства Палатину,

у Име Сербскогъ Рода Радостію и Вѣрностію поднешенъ Новаго Марта Д. 19-го 1805 у Будиму

Не само имя єси добыо,
Но и добродѣтель сваку наслѣдіо.
Ал: Везиличь.


Истина дико Аустрійскогъ Двора!
Царско подретло умилнѣйшегъ взора!
Имена Твогъ данъ сяйный намъ се ясни,
Іосифе красный!

И као кадъ приспе весело пролеће,
Пчеле привлачи медоносно цвеће.
Тако днесъ Серблѣ благодарность права
Къ Теби скуплява.

Ал' може ли Те нѣти Сербска Муза
Подробно? коя за дуго одъ суза
Тужно біяше у бойномъ немиру
Скрушену Лиру.

Руке бо Сербовъ навикнуте мечу,
Знале су Турке юначки да сечу;
Нит' су крваве ньини могли персти
Стихове вести.

Но Твоя благость, и любовь всеславна,
Коя и ладномъ Северу есть явна,
Насъ ободрава, да є Теби песма
Наша любезна.

Чуй дакле, што Ти желе Сербска чада,
Коя покорна своя сердца сада,
Теби приносе въ жертву драговольну
И веромъ полну.

Живъ нама быо, милый Палатине!
Живіо много срећно, Царскій сыне!
Обрано наша буди овогъ света
Многая лѣта.

И светлый Братъ Твой Царъ Отацъ нашъ благій,
Свимъ своимъ вѣрнымъ поданикомъ драгій
Да живи дуго сви у глас велимо,
силно желимо.

Вы насъ као Орли одъ щедрога сердца
Крылма покрите: мы смо Ваша деца
За Цара и Дворъ готови на ране,
Кои насъ хране.

О мила Двойцо! жива Ты намъ буди,
И Музе наше на песме возбуди:
Дѣла бо Ваша певаће Минерва
Сербска изперва.

И кћери наше на травице сесће
Зелене венце на вашъ верхъ изплесће,
Певаће милость Вашу Своіой Майцы
Сербльи юнацы.

Спевао
Міхаилъ Витковичь

Извор[уреди]

Стаматовичь П. 1832. СЕРБСКІЙ ЛѢТОПИСЪ VIII (28): 36–38.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михаило Витковић, умро 1829, пре 193 године.